Ударац Омер-пашин на Црну Гору (1852-1853) 0001    На хиљаду и осам стотина 0002    И педесет и друге године 0003    Књигу паша Скадранине пише, 0004    Са бијела Скадра са Бојане, 0005    А шиље је стојну Цариграду 0006    Турском цару, свому господару, 0007    У књигу га мило поздравио: 0008    "Знаш ли, царе, наше сунце жарко! 0009    "Кад су наши стари војевали, 0010    "И Србију земљу сподобили, 0011    "У сужањство Србе оставили, 0012    "Освојише сву земљу Србију, 0013    "Славонију и малу Србију; 0014    "Освојише Бачку и Баната 0015    "И богати Сријем по Дунаву, 0016    "То остави султан за ћесара, 0017    "Од Њемачке земље господара, 0018    "А остаде Србин у невољи, 0019    "Те довијек у зло да проводи; 0020    "Погубише српског цар-Лазара 0021    "И његове избране војводе 0022    "И његове витезе јунаке, 0023    "Сподобише Босну валовиту, 0024    Бутун Босну и Херцеговину 0025    "И сувише равну Арбанију. 0026    "Утекоше злице и крвавци, 0027    "Кој’ се не шће Србин потурчити 0028    "И Ристову вјеру оставити, 0029    "Гори прими свеца Мухамеда, 0030    "Бољи бјежи српској Гори Црној 0031    "У проклете горе камените. 0032    "Ту се враже закоти гнијездо, 0033    "Те цареве друме затворише, 0034    "Често с’јеку око себе Турке, 0035    "Разбијају цареве карване, 0036    "Робље робе, а сијеку Турке, 0037    "На дворове суше турске главе, 0038    "И продају робље на откупе, 0039    "Мијењају Турке за вепрове, 0040    "То за вишу бруку и срамоту. 0041    "На њих многи наши војеваше, 0042    "И многе се силе изломише, 0043    "Никад Гору не узесмо Црну, 0044    "Но су многе паше погинуле, 0045    "Многе паше и многи везири 0046    "И остали цареви риџали, 0047    "Нигда врагу краја не дођосмо. 0048    "Па чујеш ме, мили господаре! 0049    "Да ти кажем и вишега врага: 0050    "Црна Гора роди господара, 0051    "Некаквога црногорска књаза, 0052    "По имену Петровић-Данила, 0053    "Самовољно ставише га књазом 0054    "Без тестира цара и везира 0055    "И твојега велика фермана. 0056    "Тек се бјеше књазом поставио, 0057    "Једанак је војску сакупио, 0058    "Ударио мојој Арбанији, 0059    "Освојио града Жабљачкога, 0060    "И са града скинуо топозе, 0061    "И развали бедем од Жабљака, 0062    "И пос’јече мало и велико; 0063    "Па се бојим и вишега врага, 0064    "Окучује сву Херцеговину, 0065    "И развали цареве паланге, 0066    "То фортице од Херцеговине, 0067    "Роби робја, а сијече главе, 0068    "Потискује моју Арбанију, 0069    "Бјеже њему Срби на слободу 0070    "Од богате моје Арбаније 0071    "И од добре Босне валовите, 0072    "Бећ од Босне и Херцеговине, 0073    "И ускачу њему на Цетиње: 0074    "Он свакога грли и целива, 0075    "На Цетињско поље дочекива, 0076    "И свакоме даје пити вина, 0077    "Па их грли као мајка сина, 0078    "Па су Срби раширили руке, 0079    "Ка су свога књаза добавили; 0080    "Па се бојим и вишега врага, 0081    "Да ће ти се Срби одметнути 0082    "И са Црном Гором саставити, 0083    "Па добити Босну каловиту, 0084    "Босну земљу и Херцеговину 0085    "И сувише равну Арбанију, 0086    "Па би мога до Стамбола доћи. 0087    "Но ме чујеш, мили господаре! 0088    "Ако нећеш војску покупити, 0089    "Сто хиљада плаћена солдата, 0090    "Из твојега града столичнога, 0091    "Па их послат’ прео Румелије, 0092    "Да удариш ломној Гори Црној, 0093    "Ја ти више ође стојат’ нећу 0094    "На твојему Скадру на Бојану." 0095    Кад је царе књигу проучио 0096    И видио што му Осман пише, 0097    Удари се шаком по кољену; 0098    "Јала море, великога врага!" 0099    Браду скубе, своју главу туче, 0100    Па у Стамбол турио телала, 0101    Те окупи паше и везире, 0102    Међу њима књигу проучио, 0103    И овако царе запов’једа: 0104    "Је ли була родила Турчина, 0105    "Али сестра брата одгојила 0106    "На чистоме ђевојачком крилу, 0107    "Да му дадем војске сто хиљада 0108    "И за војском цареву захиру, 0109    "Да му дадем убојне топове, 0110    "Да освоји српску Гору Црну, 0111    "И уфати Петровића књаза, 0112    "И изгуби Пера и Ђорђију? 0113    "Ево њему из ризнице блага, 0114    "Да га носи, колико му драго, 0115    "Ставићу га вељијем везиром, 0116    "Већ везиром над свом Румелијом, 0117    "Држаћу га како своју главу, 0118    "И даћу му шћерцу за љубовцу." 0119    Ко чујаше, чут’ се не могаше: 0120    Телал виче за петнаест дана, 0121    Не може се нико усудити, 0122    Нити царев ферман префатити, 0123    Ни на Црну Гору ударити, 0124    Но подоцкан једна потурица, 0125    И то бјеше родом Личанине, 0126    Служио је цара њемачкога, 0127    И издају цару учинио, 0128    У турскога цара убјегнуо, 0129    И Ристову вјеру похулио, 0130    А прифати свеца Мухамеда 0131    За турачке смрдељаве даре, 0132    А нека га, црн му образ био! 0133    Што зароби себе у туђина; 0134    Па подоцкан Омер излазио: 0135    "Султан-царе, драги господаре! 0136    "Дај ми војску и дај ми захиру, 0137    "Ја ћу Црну Гору сподобити 0138    "И погубит’ Петровића књаза 0139    "И погубит’ Пера и Ђорђију, 0140    "Ал’ погубит’ ал’ довести живе, 0141    "Већ Ђорђијудушманина твога, 0142    "Који ти је доста дао квара, 0143    "Кад је прије у Русију био 0144    "И на Варну твоју ударио, 0145    "Долазио стојну Цариграду; 0146    "Зна Ђорђија с војском управљати, 0147    "Ема ћу му главу погубити." 0148    Абдул Меџид, турачки султане, 0149    Кад разумје ону потурицу, 0150    Он устаде на ноге лагане, 0151    Загрли га кано мајка сина: 0152    "Охо мене, пиле соколово! 0153    "Ево војска, а ево захира, 0154    "Ево теби убојни топови." 0155    И тадер га пашом поставио, 0156    И пет му је пашах даровао 0157    Од својега града столичнога. 0158    "Шести ето на Скадар бијели, 0159    "И њега ћеш собом прифатити, 0160    "А седми је Гега капетане; 0161    "Чини, сине, што је тебе драго; 0162    "И ето ти земља Босна равна, 0163    "Босна земља и Херцеговина, 0164    "Арбанија до Уруменлије, 0165    "До Јадрана, бијелога града, 0166    "Све покупи и узми на војску, 0167    "Добру ћеш им плату обећати: 0168    "Кад бој бију, по талијер давај 0169    "На свакога мога крајичника; 0170    "Удри, сине, са свакоје стране, 0171    "Ако би ти Бог и срећа дала, 0172    "Да освојиш малу Гору Црну, 0173    "Сиди с војском на море дебело, 0174    "И сподоби Боку од Котора, 0175    "И сподоби града Дубровника, 0176    "Јере ми је жалост превелика, 0177    "Е је моје од старине било! 0178    "Па погази равну Далмацију 0179    "И Котаре до врх Велебића, 0180    "Па пријеђи преко Велебића, 0181    "Сподоби ми Лику и Крбаву, 0182    "Е су моју Босну потиснули; 0183    "То је твоја бабовина била, 0184    "А моја је од старине Лика." 0185    Добро му се Омер обећаје, 0186    Ма не рече Турчин: ако Бог да, 0187    Бог да знаде, ни помоћ’ му неће. 0188    Па се креће Омер паша Туре 0189    Из царева града столичнога, 0190    И подиже војске сто хиљада: 0191    Коњаници коње појахаше, 0192    Узимаху копља убојита, 0193    Пдрипасаше сабље димишкиње, 0194    Ударише бумбе и свирале, 0195    Развише се свилени барјаци, 0196    Вас се Стамбол из темеља тресе 0197    Од велике силе и војника. 0198    Креће војска равном Румелијом, 0199    Пред њима је Омер паша Туре, 0200    А за њим је сва војска остала. 0201    А кад до’ше Румелији равној, 0202    Тадер Омер војску дијељаше: 0203    Једну даде младу Дервиш-паши, 0204    Даде војске дванаест хиљада, 0205    И даде му четрдест топова, 0206    Оправи га преко Босне равне, 0207    Да он узме са собом Бошњаке: 0208    "Дервиш-пашо, цареви већиле! 0209    "Хајде с војском на Херцеговину, 0210    "Узми собом Турке Невесињце, 0211    "Невесињце и наше Требињце, 0212    "Корјениће, крајичне јунаке, 0213    "И њихову браћу Рудињане, 0214    "Хајде шњима под градом Клобуком, 0215    "Па отоле на поље Граховско, 0216    "Освоји ми све равно Грахово, 0217    "И уфати војводу Јакова 0218    "И сокола Поповића Вука 0219    "И остале Граховске главаре, 0220    "Е су цару додијале жалбе 0221    "Од онога војводе Јакова 0222    "И хајдука Поповића Вука; 0223    "Кад сподобиш све поље Граховско, 0224    "Хајде с војском на поље Трешњево, 0225    "И уфати Андрију сердара, 0226    "Кој’ је скоро кулу начинио, 0227    "Б’јелу ћеш му кулу опалити; 0228    "Хајде с војском на Цуце малене, 0229    "Докле дођеш на племе Бјелице, 0230    "Ту ћеш наћи три царска већила, 0231    "Харап-пашу и шњим Реис-пашу, 0232    "И трећега пашу Смаил-пашу, 0233    "Па отолен хајте низ Ћеклиће, 0234    "И Ћеклиће село опалите, 0235    "Матанову кулу изгорите, 0236    "Пос’јеците и младо и старо, 0237    "Нек од врага не остаје трага, 0238    "С војском хајде на равно Цетиње, 0239    "И ту ћете мене находити." 0240    Па је другу заповијед дао: 0241    "Све три паше цареви већили, 0242    "Хајте с војском покрај Босне равне, 0243    "И узмите града Колашина, 0244    "Хајте право низ племе Дробњачко, 0245    "Па отолен на поље Никшићко 0246    "На широке Баре под Риђане, 0247    "Собом узми крваве Никшиће, 0248    "Па уд’рите на Никшићку жупу, 0249    "Опалите цркву светог Луку, 0250    "Погубите Бојовић-војводу, 0251    "Погубите три српска витеза, 0252    "Сва три сина Ђока Војводића, 0253    "И сокола Николића Шога, 0254    "Погубите ал’ фатајте живе, 0255    "Који су ве скоро одбјегнули 0256    "Од царева града Никшићкога; 0257    "Па чујте ме до три паше младе! 0258    "Кад Никшићку жупу сподобите, 0259    "Хајте с војском Шливју питомоме, 0260    "А отолен голом планиницом 0261    "На Стубицу, турачку крмницу, 0262    "На Стубицу и село Повију, 0263    "Уфатите Пека капетана, 0264    "Од Повије протопоп-Лазара, 0265    "Кој’ су наше затворили путе 0266    "На високу Гору Планиницу, 0267    "А остало сабљом пос’јеците, 0268    "Пос’јеците и старо и младо, 0269    "Да цареве отворимо путе; 0270    "Па отолен војску окрените, 0271    "Хајте с војском у Острог планину, 0272    "Ђе је стари светац Василија, 0273    "Изгорите старца Василију, 0274    "Саломите оба манастира, 0275    "Уфатите старца Никодима, 0276    "Свежите му руке наопако, 0277    "Он је мудра и паметна глава, 0278    "А немојте њега погубити, 0279    "Е ћемо га хоџом поставити; 0280    "Па отолен војском окрените, 0281    "Хајте с војском Зети валовитој, 0282    "На Ждребаник с војском почините; 0283    "Ја ћу моју силу окренути 0284    "Ка тврдоме Скадру на Бојану, 0285    "Покупићу љуте Арнауте 0286    "Од Валоње и од Дибре доње, 0287    "Од Призрена и од Вучитрна, 0288    "И од Пећи и Новог Пазара, 0289    "Од Гусиња и од Ђаковице 0290    "И лијепе шехер-Митровице, 0291    "Па ћу доћи Скадру на Бојану, 0292    "Собом узет’ пашу Скадарскога 0293    "И његову љуту Арбанију, 0294    "Даћу војску Марку капетану, 0295    "И да ћу му Тоску од Лепира 0296    "И његове љуте Арнауте, 0297    "Нека иде Бару бијеломе, 0298    "Нека узме Барског Селим-бега, 0299    "Нека с војском иде у Суторман, 0300    "И даћу им добра господара, 0301    "Баш сестрића нашега султана, 0302    "Нека удре с војском на Црмницу, 0303    "Црмница је турачка крмница, 0304    "Прозвала се српска перјаница; 0305    "Ја ћу с мојом војском окренути 0306    "Са Османом, пашом Скадарскијем, 0307    "На широко на поље Ћемовско, 0308    "Пак отолен варош-Подгорици, 0309    "Собом узет’ равну Подгорицу, 0310    "Па отолен Спужу крајичноме, 0311    "Ударићу на Бјелопавлиће, 0312    "На гиздаво село Мартиниће, 0313    "Ђе су многе силе изломљене 0314    "Већ од српске руке и оружја, 0315    "Да осветим бега Јакуп-агу, 0316    "Јакуп-агу, Сердаревић-бега 0317    "И делију Мемед-Кокотлију 0318    "И велика пашу Бушатлију, 0319    "И његова милога нећака, 0320    "Већ сестрића бега од Коваје; 0321    "Похараћу све Куче камене, 0322    "Редом Куче и племе Пипере, 0323    "Изгорећу кулу Пилетића, 0324    "На њу ми се суше турске главе, 0325    "И уфатит’ Риста капетана 0326    "И Јована, брата његовога, 0327    "Е ми кажу и причају људи, 0328    "Такве змије у сва Брда нема 0329    "Ка његова млађана Јована; 0330    "Уфатићу бијеснога Вука, 0331    "Баш онога Вука капетана, 0332    "Уфатићу Никшана сердара, 0333    "Његова се сабља прогласила, 0334    "Да је многе главе окинула, 0335    "На њега су до седам ордена, 0336    "Те у турском боју задобио; 0337    "Кад би силна Брда освојио, 0338    "Па ћу поћи с војском на Ждребаник, 0339    "Ту ћу наћи сва три паше млада 0340    "И њихову сву војску осталу, 0341    "Справићу их уз Гарач планину, 0342    "Нека иду Чеву на крајину, 0343    "На бијелу кулу Вукотића, 0344    "Да уфате Вукотић-Стефана 0345    "И његова Петра најмлађега, 0346    "Е се страшан јунак показао, 0347    "Нек фатају његове рођаке 0348    "И Машана су обадва сина, 0349    "Нек их воде на Цетиње равно; 0350    "Ја ћу с војском уз равне Једноше, 0351    "Па отолен на село Комане, 0352    "Сподобићу Љешанску нахију, 0353    "Уфатићу војводу Ивана, 0354    "Кој’ крајину од Турака брани, 0355    "Кој’ освоји равно Љешкопоље, 0356    "Цару не да глобе ни харача, 0357    "Жеже, пали, за цара не мари; 0358    "Па ћу с војском на Ријеку доћи, 0359    "Сподобићу Ријечку нахију, 0360    "Пофатаћу Ријечке главаре, 0361    "Баш сената Лукетића Сава 0362    "И Стефана, младога сената, 0363    "Љуту змију Мрђен-капетана, 0364    "Који знаде с царем диванити; 0365    "Уфатићу војводу Филипа, 0366    "С Љуботиња Ђура капетана, 0367    "Уфатићу Петра војеводу, 0368    "То је књазу Богом побратиме, 0369    "Довешћу их на равно Цетиње, 0370    "А ти чуј ме, Марко капетане! 0371    "Кад сподобиш богату Црмницу, 0372    "Пофатај ми Црмничке главаре, 0373    "Све да ти их по имену кажем: 0374    "Капетана Вуксановић-Сава, 0375    "Е на њега туже турске мајке, 0376    "Баш је многе мајке оцрнио, 0377    "Досадио цару и везиру; 0378    "И делију Пламенца Илију; 0379    "И уфати Тура сенатура, 0380    "И уфати Маша капетана 0381    "И Бутора, од Подгорја главу, 0382    "И војводу Ђуришића Ника, 0383    "Е су на њих русијске медаље 0384    "На турскоме боју задобите. 0385    "И слушај ме, Марко капетане! 0386    "Чувај мене царева сестрића, 0387    "И чувај ми војску и захиру, 0388    "Хајде с војском уз Статин-планину, 0389    "Право хајде на равно Цетиње, 0390    "Ту ћемо се с војском састанути 0391    "И још наше коње одморити; 0392    "Доведи ми Црмничке главаре, 0393    "Ту ћу наћи Петровића књаза 0394    "И његова Перу и Ђорђију, 0395    "Све три ћу их живе ухватити, 0396    "Раскопаћу цркву манастира, 0397    "И растурит’ књажеве палаце, 0398    "Па ћу поћи у село Баице 0399    "Наврх равна поља Цетињскога, 0400    "Ђе се сиви соколови легу, 0401    "У крваву кућу Мартинову, 0402    "Те Турцима ваде очи црне, 0403    "Најприје су рата заметнули 0404    "У проклету српску Гору Црну, 0405    "Баш пет брата, пет Мартиновића, 0406    "Послушаше ладику Данила, 0407    "Дубовичке ископаше Турке, 0408    "Иногора и село Јабуку, 0409    "Три племена турска ископаше, 0410    "И најпрви кавгу заметнуше, 0411    "Ишћераше црногорске Турке, 0412    "И витешки крвавише руке, 0413    "Најпрви се цару одметнуше, 0414    "Ту ми враже покажу кољено, 0415    "Ђе се од њих љуте гује легу; 0416    "Посјећи ћу и младо и старо, 0417    "Да од врага не остаје трага, 0418    "Уфатићу Милана сердара 0419    "И његова Ђура барјактара 0420    "И остале Цетињске главаре; 0421    "Отолен ћу војску окренути, 0422    "На Његуше племе излазити, 0423    "Ископаћу све племе Његушко 0424    "И уфатит’ Радоњић-војводу, 0425    "То је књазу перјаница златна, 0426    "Отпраља му посла по краљевах, 0427    "С краљевима знаде диванити 0428    "И књажеве после отпраљати, 0429    "Отолен се господа излеже, 0430    "Те окупља малу Гору Црну, 0431    "И с Турцима врло боја бију, 0432    "Да и тога врага истјерамо, 0433    "Да се више господе не рађа. 0434    "И слушајте, сви моји већили! 0435    "На Божић им мислим ударити, 0436    "Кад је доста ракије и вина, 0437    "Најлакше ћу тадер освојити, 0438    "Е ће бити пјани Црногорци; 0439    "Који не би тадер ударио, 0440    "Слушајте ме, цареви већили! 0441    "Кунем ви се свецем Мухамедом, 0442    "Мојом ћу ви сабљом сјећи главе; 0443    "А ко пушта робје црногорско, 0444    "Да утече у гору зелену, 0445    "Али мушка али женска глава, 0446    "Својом ће га откупити главом. 0447    "А кад бисмо све то освојили, 0448    "Справићемо Петровића књаза 0449    "И његова Пера и Ђорђију 0450    "И остале од земље главаре 0451    "Повезане пут Стамбола града, 0452    "А цар ће их дивно дочекати, 0453    "Нове ће им муке ударити 0454    "И на муке живот извадити. 0455    "Ми ћемо се с војском окренути, 0456    "Полазићу њемачке градове, 0457    "Доћи чемо на моју старину 0458    "У широку Лику на крајину." 0459    А то рече, на ноге скочио, 0460    На четворо војску дијелио, 0461    Сваком паши по дванест хиљада, 0462    И још даде Марку капетану, 0463    Њему даје дванаест хиљада, 0464    Четдесет себи оставио. 0465    Кад устаде и разведри војску, 0466    Турци по’ше на четири стране, 0467    Но да видиш пашу Омер-пашу! 0468    А не хоће рата објавити, 0469    Но лупешки иде Гори Црној, 0470    Из пр’јеваре хоће ударити, 0471    А за војску нико не знаваше, 0472    Виђе војску од планине вила 0473    Саврх Шаре, високе планине, 0474    Па дозива вилу посестриму 0475    Наврх Кома, високе планине, 0476    "Чујеш ли ме, мила посестримо! 0477    "Удари се у лагана крила, 0478    "Па полети на Ловћен планину, 0479    "Па дозови Петровића књаза, 0480    "Нек устане и нек дигне војску, 0481    "Зарати му Отмановић-царе, 0482    "Ево на њег’ војске сто хиљада, 0483    "Седам паша су седам градова 0484    "И цареви плаћени низами, 0485    "И сувише љути крајичници, 0486    "На Божић му мисле ударити, 0487    "На њихово рожаство Ристово, 0488    "Пред њима је турски Омер паша." 0489    А кад сачу од планине вила, 0490    Полећела на лагана крила, 0491    Докле дође на Ловћен планину, 0492    А кад вила трудна починула, 0493    Виче вила, што јој грло даје, 0494    А дозива на равно Цетиње 0495    По имену Петровића књаза: 0496    "Зло ти јутро, Петровићу књаже! 0497    "Ал’ не чујеш, ал’ ништа не знадеш, 0498    "Е те сила турска оклопила, 0499    "Од царева града столичкога? 0500    "Баш да имаш соколова крила, 0501    "Не би твоје пренијела месо, 0502    "Да утечеш испод сабље турске, 0503    "Како су те околили Турци, 0504    "Ного шаљи војску на све стране, 0505    "Е ти хоће брзо ударити." 0506    Одговара црногорски књаже: 0507    "Мучи, вило, грло те бољело! 0508    "Не бојим се цара ни везира, 0509    "Докле су ми моји Црногорци, 0510    "Док је здраво цара русијскога 0511    "И сусједа цара њемачкога, 0512    "То су моји главом пријатељи." 0513    Опет вила њему одговара: 0514    "Зли ти нади, Петровићу књаже, 0515    "Док ти цари врућу помоћ даду! 0516    "На Божић ти Турци ударише, 0517    "И тебе ће жива уватити: 0518    "Кад погинеш, већ те бити неће, 0519    "Но се ладај, како теби драго." 0520    А кад зачу Петровићу књаже, 0521    Он дозива Пера и Ђорђију 0522    И његове главне сенатуре, 0523    Све им јави, што му вила каже. 0524    А кад оно Срби разумјеше, 0525    Сви једанак на ноге усташе: 0526    "Сад што ћемо, драги господаре?" 0527    ТАдер књаже постави уредбу: 0528    "Стрика-Ђуро, моја десна руко! 0529    "Ти појаши твојега гаврана, 0530    "Собом узми седам осам слуга, 0531    "И још узми твојега синовца, 0532    "Хајде, стрико, Ријечком нахијом, 0533    "Узми војске полак од нахије: 0534    "Љуботињце, на гласу јунаке, 0535    "И Грађане, храбре витезове, 0536    "Узми собом Петра војеводу 0537    "И његова Ђура капетана, 0538    "Хајде с војском виру Зеленоме, 0539    "Па окупи Црмничку нахију, 0540    "Шњима хајде врху Суторману 0541    "У Лимљане и Каруче горње, 0542    "Е ће на њих Турци ударити, 0543    "Немој пуштит’ у Црмницу Турке, 0544    "Но се ладај, како ти Бог даде; 0545    "А ти, стриче, Петровићу Перо! 0546    "Узми собом Милана сердара 0547    "И његове храбре Цетињане, 0548    "Хајде шњима у Брда камена 0549    "На бијелу кулу Бошковића, 0550    "И окупи све Бјелопавлиће, 0551    "Да чекате царева низама." 0552    А дозива Андрију сердара: 0553    "Слушај добро, Андрија сердаре! 0554    "Хајде брже на Трешњево равно, 0555    "И окупи све Цуце крваве, 0556    "Шњима хајде на равно Грахово, 0557    "Баш мојему војводи Јакову, 0558    "Не пуштите у Грахово Турке." 0559    Па дозивље Мирка, брата свога, 0560    И сокола Церовић-Новицу: 0561    "Чуј ме добро, брате од матере! 0562    "И Новица, српска перјанице! 0563    "Појашите коње од мејдана, 0564    "И узмите двадесет момака 0565    "Све по пушци и крвавој руци, 0566    "Који може стићи и утећи 0567    "И на мејдан Турке дочекати, 0568    "Који знаду с војском управљати, 0569    "Да ви Турци не погубе главе, 0570    "Хајде шњима у крваву Жупу, 0571    "На потрг је Жупа од Турака, 0572    "Најприје ће на њу ударити, 0573    "Е је близу града Никшићкога, 0574    "Нема пуно по сахата пута, 0575    "Чувајте ми цркву светог Луку, 0576    "Да ми цркву не изгоре Турци; 0577    "Ја ћу моју војску окренути, 0578    "Сакупићу четири племена: 0579    "Већ Његуше и племе Ћеклиће 0580    "И Бјелице и Чево крваво, 0581    "Шњима идем у племе Пјешивце 0582    "На високу гору Планиницу, 0583    "Да ми на њу не прегазе Турци." 0584    Па дозива Вукетића Сава 0585    И сокола Пејовић-Стефана: 0586    "Чујте мене, оба сенатура! 0587    "Хајте брже Ријечком нахијом, 0588    "Чувајте ми на Додоше кулу, 0589    "Да ми на њу не ударе Турци." 0590    Пак дозива војводу Ивана: 0591    "О Иване, од Љешана главо! 0592    "Хајде брже у твоју нахију." 0593    И даде му свога јаутанта, 0594    Јаутанта Личанина Вука: 0595    "Окупите нахију Љешанску, 0596    "Хајте шњима на Кокоте горње, 0597    "Нахију ми од Турака брани." 0598    Када књаже постави уредбу, 0599    И оваку заповијед рече: 0600    "Слушајте ме, српски си главари! 0601    "Ви немојте брзо похитати, 0602    "Сад ми неће Турци ударити, 0603    "Ни по зимом(!) Турци боја бити 0604    "По студену леду и снијегу 0605    "Пре нег’ дође весели Ђурђев-дан" 0606    (Ту се књаже љуто преварио), 0607    "Тадер ће ми Турци ударити. 0608    "Ема добре поставите страже, 0609    "Да ни квара не учине Турци, 0610    "А цар неће ударит’ кријући 0611    "Као лупеж из горе зелене, 0612    "Но прије ће рата објавити, 0613    "Ма хоће ми Жупу опалити; 0614    "Но устани Новица и Мирко, 0615    "Појашите коње од мејдана, 0616    "Бирај момке, које ти је драго." 0617    Они зову сивога сокола, 0618    Од Цетиња Мартиновић-Сава: 0619    "А устани на ноге лагане, 0620    "А ти знадеш с Турком боја бити, 0621    "За јунаштво момке изабрати, 0622    "Ти избери, кога тебе драго, 0623    "Хајде шњима у питому Жупу." 0624    Узе Саво пет Мартиновића 0625    Шњима иде у питому Жупу, 0626    Мирко узе десетак Његуша, 0627    Од Ћеклића три рабра витеза, 0628    Оба брата два Мартиновића, 0629    И сокола Гвозденовић-Мића, 0630    Од Цетиња два Ђурашковића, 0631    Перјаника Петра Пејовића, 0632    И узима Петра братучеда, 0633    Па одоше у питому Жупу. 0634    А кад до’ше у Никшићкој Жупи 0635    Код бијеле цркве светог Луке, 0636    То је било на бадњем вечеру, 0637    Баш кад Срби налажу бадњаке; 0638    Но ево ти великога врага! 0639    Једанак се војске састануше: 0640    Тирски паша у Никшиће доша, 0641    На Никшићко поље починуо. 0642    Препаде се Петровићу Мирко, 0643    Препаде се, ема чуда није, 0644    Кад је турску војску прегледао, 0645    Намах пише лист књиге бијеле, 0646    Шиље књигу у равне Пјешивце, 0647    А на руке Пеку капетану: 0648    "Чуј ме Пеко, драги капетане! 0649    "Скупи мене триста Пјешиваца, 0650    "Хајде шњима ноћу без мјесеца 0651    "У крваву Жупу на крајину, 0652    "Сјутра ће нам ударити Турци." 0653    Другу шиље у Бјелопавлиће, 0654    А на руке Петру капетану: 0655    "Чуј ме добро, Петре капетане! 0656    "Скупи мене триста Павковића, 0657    "Павковића и Вражогрмаца, 0658    "Хајде брже ноћу без мјесеца, 0659    "Да осванеш у крваву Жупу, 0660    "Сјутра ће ми Турци ударити." 0661    Трећу књигу бјеше направио, 0662    А шиље је у богата Ровца, 0663    А на руке оба перјаника, 0664    Глигорија и Вучинић-Павла: 0665    "На ноге те, моји соколови! 0666    "Подигните стотину Ровчанах, 0667    "Сјутра да сте у питому Жупу, 0668    "Е ми хоће Турци ударити 0669    "И у њој ме жива уфатити." 0670    Тек је књиге Мирко отправио, 0671    Па сакупи од Жупе главаре, 0672    И таку им заповијед даде: 0673    "Диж’те старце и ђецу нејаку, 0674    "Јошт и ваше вјерене љубовце, 0675    "Покупите стадо свеколико, 0676    "Бјеж’те, браћо, ноћас у планину, 0677    "У планину у гору зелену, 0678    "Да ми робје не заробе Турци; 0679    "А ја ћу се овђен затворити 0680    "Су ’ве моје двадесет момаках, 0681    "Па што Бог да и срећа јуначка!" 0682    Жупјани га хитро послушаше, 0683    И жалосно куће оставише, 0684    Побјегоше ноћу без мјесеца. 0685    О жалости да је виђет’ коме! 0686    Стоји цика оне ђеце луде, 0687    Сузе рони и старо и младо, 0688    Утекоше у гору зелену 0689    И њихово стадо свеколико, 0690    А остаде у затвору Мирко. 0691    Каде први п’јевци запјеваше 0692    На велико рожаство Ристово, 0693    Устаде се Петровићу Мирко, 0694    Па дозива Церовић-Новицу: 0695    "О Новица, српска перјаницо! 0696    "А устани на ноге лагане, 0697    "Па погледај око манастира, 0698    "Јесу ли не оклопили Турци." 0699    Скочи Ново на ноге лагане, 0700    Помоли се на прозор од куле, 0701    И погледа око манастира, 0702    Али турске војске ниђе нема. 0703    Таде скочи Петровићу Мирко, 0704    Дозиваше стара калуђера: 0705    "Димитрије, драги свештениче! 0706    "Подигни ми двадесет момаках, 0707    "Па отвори пребијелу цркву, 0708    "Да ослужиш Божју летурђију." 0709    Калуђер га брзо послушао, 0710    Отворио пребијелу цркву, 0711    Па се диже Новица и Мирко, 0712    А за њима двадесет момаках, 0713    Уљегоше у бијелу цркву, 0714    Ослужише Божју летурђију, 0715    Па то рече Петровићу Мирко: 0716    "Димитрије, драги калуђере! 0717    "Причести ми двадесет момаках, 0718    "Па причести Новицу и Мирка, 0719    "Да мрцино овђе не гинемо, 0720    "Е се хоће јутрос умирати." 0721    Калуђер га одмах послушао. 0722    Изидоше из бијеле цркве, 0723    Припасаше свијетло оружје, 0724    По авлији метеризе граде. 0725    Докле сунце од истока сину, 0726    Кад ево ти Пека капетана 0727    Су његово триста Пјешиваца; 0728    Мало стаде, друга помошћ дође, 0729    Ево дође Петар капетане 0730    Су његово триста Павковића; 0731    Мало стаде, трећа помоћ дође, 0732    Ево иду оба перјаника, 0733    Глигорија и Вучинић Павле, 0734    Собом воде стотину момаках; 0735    Сви дођоше у питому Жупу; 0736    Добро им се Мирко ограшио, 0737    Ал’ јоште им Турци не уд’рише. 0738    Ту два дана војска починула, 0739    Трећи данак дигоше се Турци, 0740    Харап паша, цареви већиле, 0741    Су његово дванаест хиљада 0742    И остале љуте крајичнике, 0743    Војску крену на село Брсанско, 0744    Но их српска стража угледала, 0745    Па глас даде Новици и Мирку, 0746    Е на Брсно ударише Турци. 0747    Тадер скочи Новица и Мирко, 0748    И дигоше до седам барјака, 0749    А за њима до седам стотинах, 0750    И дођоше три стотин’ Жупљанах, 0751    Оставише робје у планину, 0752    А пођоше на бој на крајину, 0753    Хиљаду се сакупи војниках, 0754    И пред војском оба капетана, 0755    И шњима су оба перјаника, 0756    Сам остаде Новица и Мирко, 0757    И њихово двадесет момака. 0758    Каде војска на Вртаче дође, 0759    Ту се војска царска удесила, 0760    И с мјеста се кавга заметнула. 0761    Убише се огњем жђестокијем, 0762    Погоне се војске по мегдану, 0763    Сила царска, мало Црногорца, 0764    Не даду се Срби потиснути, 0765    Но на себе дочекују Турке, 0766    Нож сијева, крв се пролијева, 0767    Стоји јека рањених јунаках, 0768    Па се бију боја шест сахатах, 0769    Док их мркла нојца раздвојила. 0770    Ту је много војске погинуло. 0771    А да видиш сиве соколове, 0772    Соколове младе Црногорце, 0773    Деведесет глава посјекоше, 0774    И узеше три царска барјака, 0775    Пет стотина мртвијех Тураках, 0776    Што их други Турци уграбише, 0777    Да им Срби не сијеку главе, 0778    Повукоше паше у тамборје, 0779    А толико бјеше рањенога. 0780    Каде војска манастиру дође, 0781    Сваки биљег носи од Турчина, 0782    Неко копје, неко турску главу, 0783    Неко барјак, неко сабљу бритку, 0784    Неко води коња седленика, 0785    Сваки има биљег од Турчина. 0786    И у томе боју погибоше 0787    Већ од војске Петровића Мирка 0788    Двадест и три мртва и рањена. 0789    Весели се Мирко и Новица 0790    И његова сва војска остала. 0791    Тако Мирку вељаху војници: 0792    "Већ ти Турци никад доћи неће, 0793    "Како смо их данас даровали." 0794    Но је добра ријеч испанула, 0795    Добра ријеч добра Црногорца, 0796    Од Цетиња Мартиновић-Сава: 0797    "Што зборите, браћо Црногорци! 0798    "Да ни Турци нигда доћи неће, 0799    "Нијес’ ово Босанске балије, 0800    "Нит’ су ово љути крајичници 0801    "Од крајине од Херцеговине, 0802    "Да бој бију, па да дома иду, 0803    "Но су ово плаћени солдати 0804    "Од царева града столичнога; 0805    "А слушај ме, Мирко и Новица, 0806    "Јоште наша сва војска остала! 0807    "Ја ви моју потписујем главу, 0808    "Да ми моју главу сијечете, 0809    "Ако сјутра не изиђу Турци, 0810    "А и нама овђе не ударе, 0811    "Манастир ће Турци околити, 0812    "За зидове руком дофатити." 0813    На тому се збору раздвојише. 0814    Препаде се Мирко и Новица 0815    Од бесједе Мартиновић-Сава, 0816    Е је вро и паметна глава, 0817    Јере знаде кавгу заметати 0818    И на мејдан Турке дочекиват’, 0819    Дозиваху Мартиновић-Сава, 0820    Овако му Мирко бесједио: 0821    "Ходи Саво, мој рабри витеже! 0822    "Добро си ми памет ућерао, 0823    "Врло сам се за то уплашио, 0824    "Е се твоја може догодити, 0825    "И доиста хоћеш погодити; 0826    "Уздаш ли се у срце јуначко, 0827    "Да ти пођеш ноћу без мјесеца 0828    "На широке Баре под Риђана, 0829    "Да прегледаш сву војску цареву, 0830    "Можемо ли војску дочекати, 0831    "Али ћемо цркву оставити; 0832    "И даћу ти два момка сокола, 0833    "Већ Врбицу од Његуша Ива, 0834    "Баш Ивана братучеда мога, 0835    "И од Жупе Стјепановић-Тура, 0836    "Који кланце и богазе знаде." 0837    Послуша га Мартиновић Саво, 0838    И узима два момка сокола, 0839    И у руке лати џевердана 0840    И у појас нож и пушке мале, 0841    Полећеше низ питому Жупу, 0842    Брзо иду пјешке на опанке, 0843    Докле до’ше граду Никшићкоме, 0844    Око града уходише војску, 0845    Колико је мркле ноћи било; 0846    Докле сину зора од истока, 0847    Пуче на град зелена лубарда, 0848    Ударише бумбе и свирале, 0849    Кренуше се три турска већила 0850    И за њима четрдест хиљада, 0851    И на двоје војску раздвојише: 0852    Харап паша на село Бршњане, 0853    Смаилпаша и шњим Реиспаша, 0854    И за њима сва војска остала 0855    Окренуше на питому Жупу. 0856    Кад виђеше три српска витеза, 0857    Полећеше зеленом планином 0858    Докле до’ше Новици и Мирку, 0859    Па их Мирко тадер питоваше: 0860    "Кажите ми, моји соколови! 0861    "Јесте л’ царску војски прегледали? 0862    "Можемо ли с царем боја бити 0863    "Из затвора из бијеле цркве?" 0864    Одговара Мартиновић Саво: 0865    "Господине Петровићу Мирко! 0866    "Ми смо турску војску прегледали, 0867    "Има сила војске у Трака, 0868    "Ево војске а ево мегдана, 0869    "Да се данас главах нас’јечемо 0870    "Ка и први Срби на Лозницу, 0871    "Што су на њу Турке дочекали; 0872    "Ко ми данас не пос’јече главу, 0873    "Даћемо му женску опрегљачу, 0874    "Већ ми нигфда пушке носит’ неће." 0875    Па одведе Мирка и Новицу, 0876    Не хће Саво војску поплашити, 0877    Већ на тајно њима говораше: 0878    "Слушај мене, драги господине! 0879    "Има војске четрдест хиљадах, 0880    "Собом вуку шездесет топовах, 0881    "Ми одиста хоћемо гинути, 0882    "Ема ћемо спомен учинити 0883    "И још славно име оставити; 0884    "Него немој казат’ војницима, 0885    "Да се наша не усплаши војска, 0886    "Да се више главах накидамо; 0887    "Затворимо врата од авлије, 0888    "Бијмо Турке, невјерне хајдуке, 0889    "Бијмо Турке, који више може, 0890    "Бога мол’мо, да ни припоможе." 0891    А у ријеч у коју бијаху, 0892    У то њима Турци ударише, 0893    Пред њима је градска буљумбаша, 0894    Буљумбаша Веризовић Ало, 0895    Пак дозива Миркова рођака: 0896    "Јес’ у цркву, Петровића Крцо, 0897    "Који си ми Жупу посвојио 0898    "И узео моју старевину? 0899    "Чекај ми се, добро ми се надај." 0900    Одговара Петровића крцо, 0901    Момче младо, ма срца јуначка: 0902    "Чуј ме добро, Веризовић-Ало! 0903    "Ево Крца и ево Жупјана 0904    "И Брђана и Црногораца, 0905    "Ево војске, а ево мегдана, 0906    "Да се данас овђе обидемо, 0907    "Курва био, ко те преварио! 0908    "Ко побјеже, биће јунак гори, 0909    "Ађајлија, курвино копиле! 0910    "Да ми нашу војску не кољемо, 0911    "Но ако ти була није курва, 0912    "Изиди ми на мегдан јуначки, 0913    "Да на сабље Жупу дијелимо, 0914    "Ко добије, честита му била! 0915    "Они други да жалости нема: 0916    "Ал’ ти драго пјешке на опанке, 0917    "Ал’ на твоме вилену лабуду, 0918    "Ја на мога вранца косматога, 0919    "Сада бирај што је тебе драго." 0920    Не шће Турчин на мегдан изаћи, 0921    Но напријед војску сокољаше, 0922    И никаква пушка не пуцаше. 0923    Но да видиш Церовић-Новицу! 0924    Он ми Мирка Богом братимјаше 0925    И свакога редом Црногорца: 0926    "Немој који пушку избацити, 0927    "Докле моја не пукне шишана 0928    "На Турчина Осман-пашу млада." 0929    Па га Ново гађаше шишаном; 0930    Пуче пушка, не пуче залуду, 0931    Не погоди Осман-пашу млада, 0932    Но његова Дура барјактара, 0933    Турчин паде, барјак му остаде. 0934    Тадер друге пушке запуцаше, 0935    Седам стотин’ Миркова војника, 0936    Све пукоше из једнога гласа, 0937    Мало која почину на суво. 0938    Шта за фајду, драги побратиме! 0939    Мало Срба, а млого Турака: 0940    Бијелу им цркву околише, 0941    За цркву се рукам’ дохватише; 0942    Витешки се бране Црногорци, 0943    Бране цркву, а бране авлију, 0944    Ваљају се турачке балије, 0945    Стоји јека мртва и рањена, 0946    Пролијећу коњи без јунаках 0947    А јунаци без вранијех коњах. 0948    Но да видиш витеза јунака, 0949    Петровића од старине Мирка! 0950    Закрочио помамна ђогата, 0951    Па ђогата по авлији туче, 0952    А нагони своје на јунаштво, 0953    У руке му бјеше оштра ђорда, 0954    А кликује редом Црногорце: 0955    "А сад, браћо, ако Бога знате! 0956    "Не пуштимо пребијелу цркву, 0957    "Да ни цркву не изгору Турци, 0958    "Доћи ће ни помоћ од Брђана, 0959    "Од Брђана и двије Мораче." 0960    Бој бијаху од јутра до мрака, 0961    А на цркву јуришају Турци, 0962    Привукоше цареве лубарде, 0963    Па их бију су четири стране, 0964    Разурише цркву и олтаре, 0965    Стоји јека рањена јунака, 0966    Тама пала око манастира 0967    Од брзога праха и олова, 0968    Већ брат брата познат’ не могаше, 0969    А некали Турчин каурина, 0970    Па се мркле ноћце дохватише, 0971    Јоште б’јелу цркву не пуштише; 0972    Колико је на јадноћи било, 0973    На њу сву ноћ јуришују Турци, 0974    Још је јадни Срби не пуштају. 0975    Што за фајду, драги побратиме! 0976    О жалости, да је виђет’ коме! 0977    Нестаде им праха и олова, 0978    Дође ура, да им се предаду, 0979    Ма се Срби нигда предат’ неће, 0980    Докле вјечни спомен не оставе. 0981    Тако рече Петровићу Мирко: 0982    "О за Бога, моји витезови! 0983    "Отворимо од цркве авлију, 0984    "Уфатимо витешко оружје, 0985    "Ударимо на турске плотуне, 0986    "Прос’јецимо крило од Турака, 0987    "Да ако би когођ скапулао, 0988    "Да утече у гору зелену, 0989    "Да не ође не сијеку Турци." 0990    Но не даду два добра јунака, 0991    Баш Новица, српска перјаница, 0992    И с Цетиња Мартиновић Сава: 0993    "Не за Бога, Мирко господаре! 0994    "Но кад сване и огране сунце, 0995    "Отворимо врата од авлије, 0996    "Нек уљезу у авлију Турци, 0997    "Потргнимо ножа из појаса, 0998    "Да се шњима мушки покољемо 0999    "И јуначки мегдан дијелимо, 1000    "А и вјечни спомен учинимо, 1001    "Ако ћемо овђен погинути, 1002    "Ема ћемо име прославити, 1003    "А ми никад умријет’ нећемо, 1004    "Док је српског трага и кољена." 1005    Ма не хоће Петровићу Мирко: 1006    "Не за Бога, моји витезови! 1007    "Кад погинеш, већ те бити неће, 1008    "Ни ћеш други мегдан задобити." 1009    Сви на томе збору пристадоше, 1010    Од авлије отворише врата, 1011    И рањене собом прифатише, 1012    У авлију мртви остадоше, 1013    Остадоше тридесет момаках, 1014    Ема су их добро осветили 1015    У Тураках за двије хиљаде, 1016    А сувише рањена јунака, 1017    Пребијају двадест за једнога, 1018    Право није, ма лијека није. 1019    Па да видиш Петровића Мирка! 1020    Он закрочи помамна мркаља, 1021    Поред њега два своји рођака, 1022    Два рођака до два Петровића: 1023    Једно Петар, а једно Крцуне, 1024    Под њима су коњи како виле; 1025    Па Новица узјаха на вранца, 1026    Поред њега Мартиновић Саво, 1027    И у руку лати џевердара, 1028    Петровићи сабље повадише, 1029    И још соко Церовић Новица, 1030    Поред њих су оба капетана, 1031    И још соко Вучинића Павле, 1032    И шњима је лудани сердаре, 1033    Луди сердар Ђурашковић Саво, 1034    Те му пара ни до цара нема, 1035    И перјаник Петар Пејовићу 1036    И два брата два Матановића, 1037    А за њима сва војска остала, 1038    Па најпрви на Турке уд’рише, 1039    Неко сабљом, неко џеверданом, 1040    Прије зоре и бијела дана, 1041    Па ми турску војску просјекоше, 1042    Свој си војсци крило отворише, 1043    И ту многи Турци погибоше, 1044    Погибоше три српска витеза: 1045    Од Његуша Перо барјактаре, 1046    И унуче Војводића Ђока, 1047    Младо ђаче од петнаест љета, 1048    И погибе Ђуро из Пожара; 1049    И многи се ранам’ обранише, 1050    И рани се Пеко капетане, 1051    Ма бој бије, ка да рањен није. 1052    Макоше се Срби уз планину, 1053    Разурену оставише цркву, 1054    И тадер је Турци запалише. 1055    Отолен се Мирко подигнуо, 1056    Докле дође у Острог планину 1057    Код бијеле цркве манастира, 1058    Код старога светог Василије, 1059    И ту нађе Никодима старца, 1060    Још старога протопоп-Јована, 1061    Ту је њему војска починула, 1062    Ма се војска познат’ не могаше 1063    Од црнога праха и олова 1064    И од турске крви пасијанске. 1065    Тадер Мирко војску растурио, 1066    Нека иде сваки дому своме, 1067    А остави двадесет момаках, 1068    Шта ј’ довео са поља Цетиња. 1069    Ту је Мирко трудан починуо 1070    И његово двадесет момаках, 1071    Али Турци починут’ не даду, 1072    Но дигоше с’ сва три паше млади 1073    И њихова сва војска остала, 1074    Из пр’јеваре сјутрадан уд’рише, 1075    Планиницу пута проломише, 1076    И Стубицу село опалише, 1077    И Стубицу и село Повију, 1078    Баш уд’рише Турци изненада. 1079    А кад виђе Петровића Мирко, 1080    Он немаше војске николико 1081    До његове двадест тридест друга, 1082    Па написа лист књиге бијеле, 1083    Па дозива свога перјаника, 1084    Перјаника Петра Пејовића, 1085    И даде му танку бурунтију, 1086    И даде му добра два јунака, 1087    Од Цетиња два Мартиновића, 1088    Мартиновић-Ника и Ивана: 1089    "Хајте брже на поље Цетиње! 1090    "У нашега свијетлога књаза, 1091    "Нек устаје, ако Бога знаде, 1092    "Еле грдно преварише Турци, 1093    "Планиницу пута проломише, 1094    "У Повију око учинише, 1095    "Нек устаје и нек купи војску, 1096    "Е ће мене ођен ударити, 1097    "У Острог ме жива ухватити." 1098    Полећеше три момка охола, 1099    Сјутраданак на Цетиње до’ше, 1100    Дају књазу књигу на кољено. 1101    А кад виђе црногорски књаже, 1102    Баш кад виђе шта се урадило, 1103    Теке они од њег’ одступише, 1104    Жалосни га гласи допадоше 1105    Од Грахова поља широкога, 1106    Од Јакова, војводе његова, 1107    Е уд’рише из пр’јеваре Турци, 1108    И Грахово село опалише, 1109    А Јаков се иза куле брани 1110    Су његово четрдест момаках, 1111    Оно се је друго разбјежало 1112    И утекло у земљу Њемачку, 1113    По горама и по планинама, 1114    Не знадоше један за другога, 1115    Дервиш паша сједе на Грахово; 1116    Па га трећи гласи постигоше 1117    Од питоме Црмничке нахије, 1118    Да су дошли у Црмницу Турци, 1119    И Лимљане село опалили, 1120    И Каруче око учинили; 1121    Четврти га гласи допадоше: 1122    Омер паша, родом Личанине, 1123    А издајник отачаства свога, 1124    Кој’ је својом вјером превратио, 1125    На Брда је с војском ударио, 1126    Мартиниће село изгорио, 1127    Већ до цркве светога Стефана; 1128    Од свакуда преварише Турци. 1129    Скочи књаже, ка да се помами, 1130    Па дозива Пера и Ђорђију 1131    И његове миле сенатуре: 1132    "Јала браћо, ако Бога знате! 1133    "Не чекаше до прољећа Турци, 1134    "Но по зимом(!) Турци ударише, 1135    "И грдно не, браћо, преварише, 1136    "Ја сам кривац себе и народу, 1137    "Који сам ве пређе уставио, 1138    "Да не иде сваки на границу, 1139    "Но сад, браћо, ако Бога знате! 1140    "Хајте, стрико Ђуро, у Црмницу, 1141    "Собом узми брата најмлађега, 1142    "Најмлађега, Петровића Вука, 1143    "А и Крста твојега синовца, 1144    "Ја се уздам у Бога једнога, 1145    "Тек те виде у Црмницу Турци, 1146    "На мах ће се Турци уплашити, 1147    "Е си шњима приђе боја био, 1148    "Кад си приђе у Русију био; 1149    "Узми војске што сам наредио: 1150    "Половину Ријечке нахије, 1151    "Собом узми Петра војеводу, 1152    "Већ мојега Богом побратима 1153    "И његова Ђура капетана; 1154    "Чини, стрико, што је тебе драго." 1155    Па другога стрица дозиваше: 1156    "Стрико Перо, ако Бога знадеш! 1157    "Ти устани на ноге лагане, 1158    "Собом узми Милана сердара 1159    "И сокола Ђура барјактара 1160    "И осталу браћу Цетињане, 1161    "Хајде шњима у Острог планину, 1162    "Да би нашу браћу избавио." 1163    Пак дозива до два сенатура 1164    (Једно бјеше Петровић-Стефане, 1165    Друго соко од Стругарах Саво): 1166    "Сенатури Ријечке нахије! 1167    "Хајте брже кули на Додоше, 1168    "Да ми Турци не уграбе кулу, 1169    "И крајини не саломе крило, 1170    "И узмите браћу Цеклињане, 1171    "Наћи ћете Мрђа капетана 1172    "И његову браћу Додошане, 1173    "Не пуштите пребијелу кулу, 1174    "Не пуштите прије своје главе, 1175    "Ту је моја превелика снага." 1176    Па дозива Љешанска војводу: 1177    "О Иване, млади сенатуре! 1178    "Скоро сам ти љебац поклонио, 1179    "Нијесам ти срећу окушао, 1180    "Хајде брже и покупи војску, 1181    "Поведи је на село Кокоте 1182    "И на Крусе село на крајини, 1183    "Ђе је Мамуд паша погинуо; 1184    "Границу ми чувај од Турака, 1185    "Доиста ће на теб’ ударити, 1186    "Немој пуштит’ прије своје главе." 1187    И даде му свога јаутанта, 1188    Јаутанта, Личанина Вука. 1189    Пак дозива Андрију сердара: 1190    "О Андрија, драги сенатуре! 1191    "Хајде брже у Цуце малане, 1192    "Купи војску, хајде на Грахово, 1193    "Избави ми војводу Јакова, 1194    "Да г’ у кулу не изгору Турци." 1195    Кад је књаже дивно разредио, 1196    И растури војску на све стране, 1197    Он припаса сабљу од појаса, 1198    А појаха коња од мејдана, 1199    Па сакупи три добра племена: 1200    Све Његуше и племе Ћеклиће 1201    И Бјелице и Чево крваво, 1202    Шњима књаже у Пјешивце дође, 1203    Па написа књигу шаровиту, 1204    Нађе момче од Мартиновића, 1205    По имену Мартиновић-Фила: 1206    "Хајде брже у Острог планину, 1207    "Ту ћеш наћи Мирка и Новицу 1208    "И твојега мила брата Саву 1209    "И њихову дружину осталу, 1210    "Нека бране свеца Василију, 1211    "Да не пуште прије своје главе." 1212    Филип дође у Острог планину, 1213    И донесе књигу шаровиту, 1214    У томе су Турци ударили, 1215    И Пожаре село сподобили, 1216    Сподобили, те га опалили, 1217    А кад виђе Петровића Мирко, 1218    Тад’ је Мирко ријеч бесједио: 1219    "Сад што ћемо, браћо Црногорци?" 1220    Вели соко Мартиновић Сава, 1221    Заклиња се Богом истинијем 1222    И правијем светим Василијем, 1223    Да ће своју главу изгубити, 1224    Али свеца оставити неће, 1225    Но код њега хоће умријети, 1226    Наком себе спомен оставити, 1227    Запалиће и себе и свеца, 1228    Да га турске чизме не погазе. 1229    Рече соко Церовић Новица: 1230    "Бре аферим, мој српски витеже! 1231    "Ја сам знао што ћеш бесједити, 1232    "Оба ћемо заједно мријети." 1233    Рече соко Петровићу Мирко: 1234    "Благо мене, два српска витеза! 1235    "Затвор’мо се, спомен учинимо 1236    "Ради вјере и закона свога 1237    "И рад’ старца светог Василија, 1238    "Боље ни је поштено гинути 1239    "Но без крви њега оставити." 1240    Свиколици на то пристадоше, 1241    И манастир доњи оставише, 1242    И узеше протопоп-Јована, 1243    Бјеше им се старац разболио, 1244    Да га жива не пос’јеку Турци, 1245    Пон’јеше га у манастир горњи 1246    Већ код старца светог Василије. 1247    У томе се Срби затворише. 1248    Тадер Турци близо долазише, 1249    И манастир доњи сподобише, 1250    Скупише се сва три паше млада 1251    И њихова армада остала, 1252    На ливаде Турци почиваше, 1253    На ливаде око манастира, 1254    Ту распеше зелено чадорје, 1255    Гледају их Срби из затвора, 1256    Није шала, драги побратиме! 1257    Има војске четрдест хиљада, 1258    А у затвор двадесет момака, 1259    Баш двадесет и више четири, 1260    Мука их је очима виђети, 1261    А некали шњима боја бити. 1262    Пак се тадер војска окренула, 1263    Сви гледају на манастир горњи, 1264    У њем’ ћуте јадни Црногорци, 1265    За њих ништа не жнаваху Турци, 1266    Вели тако Мартиновић Сава: 1267    "Господине Петровићу Мирко! 1268    "Ладајмо се, да више дурамо, 1269    "А видимо да мријет’ хоћемо: 1270    "Изидимо горе на пећину, 1271    "На пећину, на воду студену, 1272    "Више нашег светог Василије, 1273    "Ђе је мала црква ограђена, 1274    "Изнесимо студено камење, 1275    "Кад ни Турци дођу у авлију, 1276    "Да камењем потучемо Турке, 1277    "Е немамо топа ни кумбаре 1278    "Н’ако наше пушке шаровите 1279    "И пламене ноже у појасу." 1280    Рече соко Петровићу Мирко: 1281    "Слуго моја, Мартиновић-Саво! 1282    "Ради Саво, што је тебе драго." 1283    Изнесоше велико камење 1284    На пећину, на воду студену, 1285    Па се тадер дивно дијељаху, 1286    Дивно Мирко разређива друштво: 1287    "О Новица, мој српски витеже! 1288    "Хајде, Ново, горе на пећину, 1289    "Собом узми Мартиновић-Сава 1290    "И сокола Мартиновић-Пера, 1291    "С Орље луке Мину Марковића 1292    "И јунака Гвозденовић-Мића 1293    "И Филипа брата Савовога 1294    "А и Муја, момче од Пожара, 1295    "Е лијепо џевердаром гађа: 1296    "Чува’те ми врата од авлије, 1297    "И чувајте бедем испод цркве, 1298    "Е ће Турци лагум поткопати 1299    "И лагумат’ цркву манастира." 1300    Мирко узе све друштво остало: 1301    Два рођака до два Петровића 1302    И сокола Матановић-Ђура 1303    И Поповић-Сава перјаника, 1304    И од Жупе Николића Шога, 1305    И још сина Војводића Ђока 1306    И сокола Пека капетана, 1307    Два Врбице, два своја рођака, 1308    Једно Машо, а друго Иване, 1309    Јунаци су вазда од старине; 1310    Собом узе лудана сердара, 1311    Дите лудо Ђурашковић-Сава 1312    И јунака Шћепана Локача 1313    И витеза Кулиновић-Пера, 1314    Љуту змију Божовић-Лазара, 1315    Из Повије протопоп-Лазара, 1316    А и Ђока, сина поповога, 1317    Из Пожара Петровића Кара, 1318    И остале манастирске ђаке. 1319    Кад су дивно друштво уредили, 1320    Међу њима старац Никодиме, 1321    Акримандрит од Острошке цркве, 1322    Тадер Мирко заповијед даде: 1323    "Моја браћо, рабри Црногорци! 1324    "Сад ће на нас ударити Турци, 1325    "Но ћутите, у затвору вуци, 1326    "Док се за зид не привате Турци." 1327    Што рекоше, тако учинише, 1328    И његову запов’јед примише, 1329    А тадер се војска окренула, 1330    Да изгоре светог Василију, 1331    Пред њима је Веризовић Але, 1332    Он је приђе свецу цолазио, 1333    Па дозива старца Никодима: 1334    "Никодиме, српски свештениче! 1335    "Јеси л’ горе код бијеле цркве? 1336    "Предај ми се на вјеру јуначку, 1337    "Да не горим српску богомољу." 1338    Никодим се чути не чујаше. 1339    Докле Турци до вратах дођоше, 1340    За цркву се рукам’ дохватише, 1341    Једнак пуче двадесет пушаках, 1342    А вриснуше двадесет јунаках, 1343    Већ двадесет и више четири, 1344    Паде мртвих двадесет Тураках, 1345    Неки веле: "Леле њему, мајко!" 1346    Неки вели: "Одвуци ме, друже, 1347    "Да ми Срби не пос’јеку главу." 1348    Жестока се затурила кавга, 1349    Стријељаху витези јунаци 1350    Око свога манастира Турке. 1351    Боже мили, чуда великога! 1352    Што учини Петровића Мирко 1353    Су његово двадесет момаках! 1354    Туку Турке, невјерне хајдуке, 1355    Кличу Турци Муја и Алију, 1356    Црногорци светог Василију, 1357    Бољи бјеше старац Василије 1358    Него турски Мујо и Алија. 1359    Боја бише за неђељу дана 1360    И неђељу ноћи без престанка, 1361    Све на цркву уришују Турци, 1362    Дочекују рабри Црногорци, 1363    Витешки се бране из пушаках. 1364    Кад је седми данак долазио, 1365    Но дозива Петровића Мирко: 1366    "О Новица, српска перјаницо! 1367    "Што је твоја премукла шишана? 1368    "Јеси ли ми, Ново, у животу, 1369    "А су твоје седам витезова, 1370    "Те ми браниш од авлије врата?" 1371    Новица се њему одзиваше: 1372    "Здраво сам ти, мили господаре! 1373    "Мало су ми пушке распаднуте, 1374    "Све бијући из затвора Турке, 1375    "Здраво ми је на рамена глава, 1376    "А и моја везена шишана, 1377    "А и моја дружина остала; 1378    "Да л’ не чујеш, мили господаре! 1379    "Већ витеза Мартиновић-Сава 1380    "И његова бистра џевердара, 1381    "Како Саво пјева иза гласа, 1382    "А све годи пушком џеверданом, 1383    "Често пали, још чешће крвави, 1384    "Припијева свијетлога књаза 1385    "И рођака Милана сердара 1386    "И његова Ђура барјактара 1387    "И осталу браћу Цетињане, 1388    "Пјева Саво иза свега гласа, 1389    "Весели ми дружину осталу: 1390    "Јала тужни и жалосни Турци! 1391    "Што ли ћете, кад вам уд’ре вуци, 1392    "Бацићете ћурке и саруке 1393    "И витезе коње седленике, 1394    "Све у здравје свијетлога књаза, 1395    "Кад ни пошље браћу Цетињане 1396    "И витеза Милана сердара, 1397    "Доста ће се глава накидати." 1398    Турци чине уриш без престанка: 1399    Принијеше убојне топове, 1400    Топовима манастира гађу, 1401    И много су квара учинили, 1402    На уриш га узет’ не могоше. 1403    Но да видиш Мартиновић-Сава! 1404    Он управи свога џевердара 1405    На топове цара честитога, 1406    Џевердаром ватру прифатио, 1407    Стара му га срећа нанијела, 1408    Џевердаром не пуче залуду, 1409    Но погоди од топова главу, 1410    Већ јуз-башу, царева већила, 1411    Кој’ с царевим топом управљаше, 1412    Топови му пусти остадоше, 1413    Па топчије топове вратише, 1414    И већ цркву топом не гађаше, 1415    Но на уриш Турци пријенуше. 1416    Не даду се, браћо, Црногорци, 1417    Око цркве поваљаше Турке, 1418    Вуку Турци мртве и рањене, 1419    Па пођоше доњем манастиру. 1420    Сви три паше телар учинише, 1421    И свој војсци заповијед даше: 1422    "Када мркне и почине сунце, 1423    "Тадер ћемо с војском ударити, 1424    "Уфатити све три Петровића, 1425    "Кој’ изгуби силна Смаил-агу 1426    "На Млетичак у племе Дробњаке 1427    "И његових седамнаест ага, 1428    "Зацрнио сву Херцеговину." 1429    И овако паше бесједише: 1430    "Ако ноћас цркву не примите, 1431    "Наше ће ви сабље сјећи главе 1432    "Већ ви к нама повратишта нема." 1433    Па кад мрче и почину сунце, 1434    Осми вечер ударише Турци, 1435    Него Мирку Бог на помоћ био: 1436    Е им добру стражу поставио, 1437    Е Новица стоји на авлију, 1438    Поред њега Петровићу Крцо, 1439    Те чувају од авлије врата; 1440    А момцима заповијед даше, 1441    Да сахране своју браћу драгу, 1442    А који су у затвор гинули, 1443    Да сахране протопоп-Јована, 1444    Ере се је старац преставио, 1445    Па спуштише мртве на конопе, 1446    Да у земљу мртве закопају, 1447    И спуштише четири јунака: 1448    С Орње луке Мину Бошковића 1449    И витеза Кара Петровића 1450    И Филипа од Мартиновића 1451    И Видака, манастирска ђака; 1452    Те мртвачко гробје ископаше, 1453    И то било ноћно два сахата. 1454    А чим бјеху гробје ископали, 1455    А у томе Турци ударише, 1456    На авлијнска врата просјекоше, 1457    Него Срби за коноп макнуше, 1458    Петровића Кара измакоше, 1459    А тројица позад остадоше, 1460    Двојица се у гроб сахранише, 1461    Мартиновић Филип од Цетиња 1462    Јаме нема, а пећине нема, 1463    Ђе ће своју сахранити главу, 1464    Па у турску војску угрежнуо, 1465    И опали Филип пушке мале, 1466    Па ни једна не пуче залуду, 1467    Па се с турском војском мијешаше, 1468    Срећа бјеше, турски умијаше, 1469    Те га клети Турци не познаше; 1470    Колико му на јадноћи било, 1471    Сву ноћ турску војску пролазио, 1472    Докле зора сину од истока, 1473    Освануо води Перућици, 1474    И воду је ладну преминуо, 1475    Докле књазу на Церово дође, 1476    А га нико познат’ не могаше 1477    Од црнога праха и олова, 1478    Одерањем дрвљем и камењем. 1479    Кад га виђе Петровићу књаже, 1480    Сузе проли низ бијело лице: 1481    "О Филипе, моја вјерна слуго! 1482    "Кажи штогођ мене од Острога, 1483    "Од онога мила брата мога 1484    "И његове витешке дружине." - 1485    "А што ћу ти, књаже, кажевати? 1486    "Видио си с твојијем очима 1487    "Што се чини ноћас на Острогу, 1488    "Црвен пламен за небо се веже, 1489    "Па се тресу горе и планине 1490    "Од црнога праха и олова, 1491    "Бог да знаде, веће живи н’јесу, 1492    "Ја утекох, ту користи нема." 1493    А да видиш муке на јунаке! 1494    Кад авлијнска просјекоше врата, 1495    У авлију Турци улазише, 1496    Па Новица пали пушке мале, 1497    Друге пали Петровића Крцо, 1498    Четворицу на врата убише, 1499    Зато ништа не узмичу Турци, 1500    Утекоше Срби проз авлију, 1501    А од цркве врата уграбише, 1502    Манастирска врата затворише, 1503    Па Новица трчи на пећину, 1504    У руке му двије пушке мале, 1505    Па покличе Мартиновић-Сава: 1506    "Ђе си Саво? да те не би било! 1507    "Да л’ не видиш, е не освојише?" 1508    Скочи Саво, друштво покликнуо. 1509    Боже мили, чуда великога! 1510    Турци носе зрна од топова, 1511    Па из руке на цркву бацаху, 1512    Да запале пребијелу цркву, 1513    Но не даду витези јунаци, 1514    Но кумбаре турске претуљују, 1515    Вуку Турци сламу и сијено, 1516    Да запале пребијелу цркву, 1517    Веће Турци сламу запалише, 1518    Но Србима Бог на помоћ био, 1519    Е удари вјетар са сјевера, 1520    Па од цркве ватру одгоњаше, 1521    Те се б’јела не запали црква; 1522    Авлија је пуна од Турака, 1523    Турци гину, нигда не престају, 1524    До по ње се крви напунила, 1525    Турци газе, за крв и не маре, 1526    Уришују вазда без престанка. 1527    Ту се бију ноћно три сахата, 1528    Кад четврти сахат долазио, 1529    Сјетише се Срби за камење, 1530    Скочи Ново су седам момака, 1531    Те обали с пећине камење 1532    На рањене и на мртве Турке, 1533    Учини се страшна грушавина, 1534    Па се Турци врло поплашише, 1535    А и тадер цркву оставише 1536    Повукоше мртве и рањене, 1537    Утекоше у манастир доњи. 1538    Кад пашама под шаторе до’ше 1539    Љуто б’јени и много крвави, 1540    Кад виђеше сва три паше млада, 1541    Како им је погинула војска, 1542    Па се клети потужише Турци: 1543    "Да је просто, драги господаре! 1544    "Што бијаху јуначким оружјем, 1545    "Доисто га освојити ћасмо; 1546    "Но непросто старцу Василији, 1547    "На нас пушти студено камење, 1548    "Да ће доћи сва сила царева, 1549    "Већ манастир освојити не ће." 1550    А кад сину зора са истока, 1551    Нешто виче с Купића планине, 1552    Баш је главом Милане сердаре, 1553    Пак дозива стојну манастиру 1554    Мила брата Мартиновић-Сава, 1555    Па се Саво један одзиваше, 1556    Жалосно му Саво одговара: 1557    "А ко зовеш? Јади га дозвали!" 1558    А да вели Мартиновић Мило: 1559    "Немој клети, мој мили рођаче! 1560    "Ођен твога душманина нема 1561    "Него соко Милане сердаре 1562    "И његови рабри Цетињани 1563    "И господин Петровићу Перо; 1564    "Је ли здраво Мирко и Новица 1565    "И његови рабри Црногорци? 1566    "Али су ве освојили Турци?" 1567    Одговара Мартиновић Саво: 1568    "Мили брате, Мартиновић-Мило! 1569    "Нијесу не Турци освојили, 1570    "Но смо доста меса направили, 1571    "Ма сам брата изгубио свога, 1572    "Ема сам га добро осветио." 1573    Кад разумје Петровићу Мирко, 1574    Добро му се срце ограшило, 1575    Па дозива у турску ордију 1576    Буљумбашу Веризовић-Ала: 1577    "О Алија, од Никшића главо! 1578    "Кад си синоћ с војском долазио, 1579    "Јесам ли ти меса приправио, 1580    "За ужину царевој си војски?" 1581    Одговара Веризовић Але: 1582    "Сив’ соколе, Петровићу Мирко! 1583    "Доста си ми меса приправио, 1584    "Има меса за петнаест дана." 1585    Тадер Мирко њему одговара: 1586    "О Турчине, Веризовић-Але! 1587    "Кажи право, тако био здраво! 1588    "Те бој бисмо за неђељу дана 1589    "На бијелу под Острогом цркву, 1590    "Колико је војске погинуло 1591    "Од нашега боја жестокога?" 1592    Алија му право кажеваше: 1593    "Каурине, Петровићу Мирко! 1594    "Дв’је хиљаде турскога низама, 1595    "Три на броју под чадором нема, 1596    "А још више има рањенога 1597    "Од твојега праха и олова 1598    "И вашега студена камења; 1599    "За остале Турке крајичнике, 1600    "А за њих ти казат’ не умијем, 1601    "Колико је војске погинуло, 1602    "Но се моје утрло кољено 1603    "Од бијела града Никшићкога." 1604    Но Алија Мирка зовијаше: 1605    "Господине, Петровићу Мирко! 1606    "Кажи право, тако био здраво! 1607    "Колико ти погинуло друга 1608    "У Острогу на бијелу цркву 1609    "Од нашега боја жестокога? 1610    "Не питам те за питому Жупу, 1611    "Колико си тамо оставио, 1612    "Ного само за Острошку цркву." 1613    А Мирко му тадер одговара, 1614    И куне се Богом истинијем 1615    И нашијем старцем Василијем: 1616    "Двојицу си на мртво убио, 1617    "А четири ране допануле: 1618    "Погибе ми Марко попа Лаза 1619    "Из Стубице, села маланога, 1620    "И попа сте раном обранили, 1621    "Десну сте му ногу саломили, 1622    "И погибе Дабојевић Ђуро, 1623    "И рањен је Поповића Саво, 1624    "То је мене мили перјаниче, 1625    "И рањен је Пеко капетане, 1626    "И рањен је Мујо из Пожара, 1627    "Од рана им ништа бити неће, 1628    "Но бој бију, за ране не маре." 1629    Кад Алија разумио Мирка, 1630    Страшно му се Але заклињаше: 1631    "На цркву ти нигда доћи нећу, 1632    "И ево ти турску вјеру дајем, 1633    "Него пјевај, па се разговарај." 1634    Но да видиш чуда изненада 1635    Од сокола Милана сердара 1636    И његове браће Цетињанах! 1637    На турску је војску ударио 1638    Кано суха муња из облака, 1639    И турске је шанце освојио, 1640    Разагони проз Пожара Турке 1641    Ка и вуци проз планину овце, 1642    Разбучише турачке плотуне, 1643    С’јеку Турке, невјерне хајдуке, 1644    Бога моле, да им припоможе, 1645    Пет стотина главах окидоше. 1646    Још да видиш драги побратиме, 1647    Мартиновић-Милана сердара 1648    И витеза Ђура барјактара! 1649    Голе сабље носе у рукама, 1650    Крваве им сабље до балчаках, 1651    Сијекући цареве солдате; 1652    Ту је сердар славу задобио 1653    И његови рабри Цетињани, 1654    Кад разбише пашино тамборје, 1655    И велику одору добише, 1656    Грабе Срби копја убојита, 1657    Срби грабе ђорде димишкиње 1658    И цареве свилене барјаке. 1659    Ту Србина, браћо не имаше, 1660    Ко не води коња седленика 1661    Али добар биљег са Турчина, 1662    Част и дика Петровића књаза. 1663    На трагове Турке поћераше, 1664    У манастир доњи затворише, 1665    Пет стотинах Турци унијеше, 1666    Унијеше мртвијех Тураках 1667    Од Милова боја жестокога, 1668    У ливаде те их закопаше, 1669    Да им Срби не сијеку главе; 1670    Когођ приспје војски сердаревој 1671    Од малене ломне Горе Црне, 1672    Сваки јунак задоби поштење, 1673    Неки једну, неки двије главе, 1674    А барјактар Мартиновић Ђуро, 1675    Ђуро носи и четири главе. 1676    Ту приспјеше до два сенатура 1677    Од лијепе Ријечке нахије: 1678    Једно соко од Стругарах Саво, 1679    Друго витез Пејовић Стефане, 1680    Они носе по три турске главе, 1681    Сердару се срце весељаше, 1682    Петровић се грохотом смијаше, 1683    Кад код њега главе доносише, 1684    А свакога грли и целива. 1685    У Пожару ноћцу преноћише, 1686    Па овако Перо запов’једа: 1687    "О сердару, моја десна руко! 1688    "Теке сине зора од истока, 1689    "Да уд’римо на манастир доњи, 1690    "Еја бисмо њега освојили, 1691    "Јошт и Мирка брата избавили, 1692    "Кад до саде није погинуо." 1693    Оно виђе Петровићу књаже 1694    Са Церова саврх Пјешиваца, 1695    Што учини Милане сердаре, 1696    А и соко Ђуро барјактаре, 1697    Е је добар мејдан задобио, 1698    Па написа књигу шаровиту, 1699    Па ми добра књигоношу нађе, 1700    Књигоношу свога перјаника, 1701    Па је своме стрицу одаслао: 1702    "Чујеш ли ме, Петровићу Перо! 1703    "Ти си добар мејдан задобио 1704    "И ваљана војска Цетињани, 1705    "Сјутра уд’ри паши на тамборје, 1706    "Гони паше гори Планиници, 1707    "Ја ћу у њу Турке дочекати 1708    "А са мојом браћом Катуњане, 1709    "Што утече испод мача твога, 1710    "Неће утећ’ испод сабље моје, 1711    "Нека знаду ђе су долазили, 1712    "И како је с књазом боја бити." 1713    Кад је Перо књигу прифатио, 1714    Па дозива Милана сердара 1715    И сокола Ђура барјактара 1716    И од Брда до два капетана, 1717    Мартинића Блажа од крајине, 1718    Који ми је стаса Обилића, 1719    Добро може сјећи остром ћордом, 1720    Од Цеклина оба сенатура, 1721    Књажеву им књигу проучио, 1722    И оваку заповијед рече: 1723    "Чујете ли, моји витезови! 1724    "Да ми рано сјутра уранимо, 1725    "На манастир доњи ударимо, 1726    "Да из њега Турке ишћерамо, 1727    "А сад Мирку књигу оправимо, 1728    "Нек отвори двадесет момаках, 1729    "Да удари на Манастир доњи, 1730    "Он отуда, а ми одовуда." 1731    И на томе браћа пристадоше, 1732    Па је Мирку књигу оправио: 1733    "Млади сине, Петровићу Мирко! 1734    "Знам да ти се уморила рука, 1735    "Сијекући под Острогом Турке, 1736    "Под Острогом и крвавој Жупи, 1737    "А су твоје двадесет момаках; 1738    "Како сине зора од истока, 1739    "Дођи, Мирко, на манастир доњи, 1740    "И доведи уморне јунаке, 1741    "Да ти видиш јаде од Тураках, 1742    "Како ћемо од њих поградити." 1743    Ђе је срећа, ту је и несрећа: 1744    Турцима се срећа којасила, 1745    Те по ноћи Турци побјегоше, 1746    Оставише стојна манастира, 1747    Оставише турске чадорове, 1748    Оставише коње седленике, 1749    Утекоше у село Повију, 1750    И ту тамбор Турци поставише. 1751    А кад зора сину од истока, 1752    На манастир Срби ударише 1753    И на турске б’јеле чадорове, 1754    Кад у њима ниђе нико нема. 1755    У то Мирко и Новица дође 1756    Су његове рабре витезове, 1757    Сусрете их Петровићу Перо 1758    И његова сва војска остала, 1759    Ту се мило љубе и целују, 1760    Па га пита Петровићу Перо: 1761    "Како ви је у Острогу било?" 1762    А Мирко му тако бесједио: 1763    "Малу су ми штету учинили: 1764    "Двојица су мене погинули, 1765    "Четири су раном обрањени, 1766    "Ма бој бију, ка да ранах није." 1767    Ту су данак б’јели престојали, 1768    И на томе те су вијећали: 1769    "Сјутра ћемо ударит’ на Турке 1770    "У Повију и село Стубицу, 1771    "Књаз отуда, а ми одовуда, 1772    "Нек од врага не остаје трага." 1773    И на томе збору пристадоше, 1774    Но Бог уби несрећна јунака, 1775    Те написа књигу шаровиту, 1776    Па је посла Петровића Перу: 1777    "Бјежи Перо, ако Бога знадеш! 1778    "Ако ноћас не уведеш војску, 1779    "Не прегазиш Зету валовиту, 1780    "И преведеш војску свуколику, 1781    "Сјутра ће те Турци ухватити, 1782    "Омер паша на Ждребаник дође, 1783    "Уз њега је паша Скадранине, 1784    "А код њега педесет хиљадах, 1785    "А три паше ето у Повију, 1786    "Међу њима има по сахата, 1787    "А устала Зета валовита, 1788    "Сјутра Зету пријећи не можеш, 1789    "Ма ће прије Турци долазити, 1790    "Ного бјежи ноћно без мјесеца." 1791    Такву му је књигу направио. 1792    Тадер Перо на ноге скочио, 1793    И жалосну војску окренуо, 1794    И студену Зету пријеђоше; 1795    Поврну се Церовић Новица 1796    И још соко Мартиновић Саво, 1797    И шњима су два Матановића, 1798    Оба брата јединца у мајке, 1799    Једно Ђуро, друго попе Перо, 1800    И шњима је Гвозденовић Мићо, 1801    Па пођоше горе манастиру, 1802    И дигоше светог Василију 1803    И његову богату одору 1804    И остале закладе црковне, 1805    Собом воде Никодима старца, 1806    Пренесоше преко Зете ладне, 1807    И сва војска бјеше прелазила. 1808    Сјутрадан је књаже подранио, 1809    На Повију село ударио, 1810    На Повију и село Стубицу, 1811    И прес’јече гору Планиницу, 1812    И прекиде таин од Тураках, 1813    Што иђаше од Херцеговине; 1814    Но за фајду, драги побратиме, 1815    Е га Перо с војском оставио, 1816    Не удари, како вијећаше. 1817    Ту се силна затурила кавга: 1818    У књаза је тридесет стотинах, 1819    У три паше тридесет хиљадах; 1820    Погоне се војске по мегдану, 1821    Нити може потиснути Турке, 1822    Нит’ се Турци потиснути даду. 1823    А да видиш Петровића књаза! 1824    Он покличе Петра Вукотића 1825    И војводу Ива Радоњића: 1826    "Уриш, браћо, ако Бога знате!" 1827    Голу сабљу носи у рукама, 1828    Па нагони војску на јунаштво. 1829    Но се млада момчад погоњаху 1830    По мегдану тамо и овамо, 1831    Изагна се Машо барјактаре 1832    Од Његуша села малахнога, 1833    На велика бега Мушовића 1834    Из тврдога града Колашина, 1835    Па уфати бега за вилицу 1836    Под пусатом и свијем оружјем 1837    На лабуда, коња виленога, 1838    Без ране му посијече главу, 1839    И узе му сабљу демишкињу 1840    И лабуда коња великога 1841    И бегову главу са рамена. 1842    Тадер многи Турци изгибоше, 1843    Осамдесет главах посјекоше, 1844    Па се крену сва војска царева, 1845    Ударише десет на једнога, 1846    Црногорску војску потискоше, 1847    Догнаше је на Церово равно, 1848    И двадест им глава посјекоше. 1849    На томе се боју раздвојише, 1850    Па удари снијег са сјевера, 1851    Већ се војске бити не могоше, 1852    Књаз се маче на Чево крваво, 1853    Али Турци гори Планиници, 1854    Но сад слушај, драги побратиме! 1855    Што се, брате, од војводе случи, 1856    Од Јакова, змаја плаховита: 1857    Грахово му Турци опалише, 1858    И Јаков се затвори у кулу 1859    А са Живком, братом од матере, 1860    И с витезом Поповићем Вуком, 1861    Боја бију за петнаест дана, 1862    А шњим бјеху четрдест момаках, 1863    Дервиш паша с петнаест хиљадах. 1864    Ту су многи Турци изгинули, 1865    Бију кулу топом и лубардом, 1866    Ма му б’јелу не сломише кулу, 1867    Но је брани војвода Јакове 1868    Су његове четрдест момаках, 1869    Како бјеше Србин од старине; 1870    Ма се многи Турци покренуше, 1871    Довукоше сламу и сијено, 1872    Око куле ноћно навалише, 1873    Те велику сламу принијеше, 1874    Па у сламу ватру утурише, 1875    Па се пуста запалила кула, 1876    И још Јаков кулу не пуштаје, 1877    Док се пуста кула обалила, 1878    Па ускочи Јаков у пећину, 1879    И уведе сву своју дружину. 1880    На пећину Турци навалише, 1881    Навукоше сламу и сијено, 1882    И пећини врата затворише, 1883    Упалише сламу и сијено, 1884    Напунисе камена пећина 1885    Од Црнога дима жестокога, 1886    Јунацима очи попрскаше, 1887    Дозивају војводу Јакова: 1888    "О Јакове, наш српски витеже! 1889    "Не можемо муке подносити, 1890    "Изидимо на поље Граховско, 1891    "Да ни Турци посијеку главу, 1892    "Јуначки је боље погинути 1893    "Но оваке муке подносити, 1894    "Свакојако овђен умријесмо." 1895    Јаков се је тешко узмучио, 1896    Па војвода из пећине вика, 1897    А дозива пред пећином Турке: 1898    "Упитајте пашу Дервиш-пашу, 1899    "Хоће ли ме на вјеру пуштити, 1900    "Да ми моју посијече главу, 1901    "На поклон му моја добра глава, 1902    "Да ми пушта четрдест момаках, 1903    "Да слободно иду уз планину, 1904    "Да им Турци не сијеку главе, 1905    "И да пушти Живка, брата мога, 1906    "И мојега јединога сина, 1907    "Мене паша нека с’јече главу, 1908    "Тек да пушти дружину осталу." 1909    Добро му се паша посилио, 1910    Стотину му вјера задаваше, 1911    Да никога изгубити неће: 1912    "А ни тебе, војвода Јакове, 1913    "Него ћу ти живот опростити." 1914    Шарене су вјере у Тураках: 1915    Нека, браћо, сваки Србин знаде, 1916    Ко би ову пјесму проучио, 1917    Ко је Србин и српска имена, 1918    И ко знаде ц’јенити поштење, 1919    И кога је родила Српкиња, 1920    Нигда није вјере у Тураках. 1921    Тадер Јаков с друштвом излазио, 1922    А га врло Турци прифатише, 1923    И Јакову руке савезаше 1924    И његове четрдест момаках, 1925    Доведоше паши под шатором, 1926    Такву паша заповијед даде, 1927    Те му Живка брата посјекоше, 1928    А Јакову муке ударише, 1929    На муке му живот извадише, 1930    И витезу Поповићу Вуку, 1931    Јошт остале седам осам другах, 1932    Но их редом бројит’ не умијем, 1933    А остале вежу у синџире, 1934    Поведоше у граду Мостару. 1935    Баш погибе војвода Јакове, 1936    Који бјеше витез од старине, 1937    Не ваља му Андрија сердару, 1938    Не ваља му, ема чуда није, 1939    Су његове Цуца пет стотинах 1940    Он не мога’ Турке потиснути 1941    Ни од куле Турке одвојити, 1942    Не кривим га, драги побратиме! 1943    А сад да ти за Ђорђију причам 1944    И његову сву војску осталу. 1945    Ни Ђорђија не стоји залуду, 1946    Но Црмницу од Турака брани, 1947    Све бој бију у село Лимљане, 1948    Боја бише три неђеље дана, 1949    Ноћи, дневни, свагда брез престана: 1950    Ни га могу потиснути Турци, 1951    Ни се Ђуро потиснут’ не даде, 1952    Но све јаше вранца дебелога, 1953    У десницу носи остру ћорду, 1954    Па војнику сваком срце буди, 1955    Те нагони Србе на јунаштво. 1956    Кад се пета напуни неђеља, 1957    Ђуро кличе Петра војеводу, 1958    С Љуботиња Ђура капетана 1959    И Бутора, од Подгоре главу, 1960    И витеза Вуксановић-Сава, 1961    Који често с’јече турске главе: 1962    На ноге те, моји соколови! 1963    "Да ми данас уд’римо на Турке: 1964    "Ал’ ћу своју главу изгубити 1965    "Ал’ с мејдана Турке сагонити, 1966    "Окапасмо у Црмницу жупну, 1967    "Није шала, пет неђеља дана, 1968    "Ни можемо оборити Турке, 1969    "Ни се Турком оборити дамо." 1970    А то рече, скочи на вранчића, 1971    Па заћера помамна гаврана, 1972    На турску је војску насрнуо, 1973    А за њим је сва војска остала, 1974    Ма га Турци мушки дочекаше, 1975    Опалише двадесет топовах, 1976    Намах паде педесет војниках, 1977    Већ мртвога и рањеног друга; 1978    Ма Ђорђија за то и не мари, 1979    Но с гавраном Турке погазио. 1980    Кад виђеше млади витезови 1981    Шта учини Петровића Ђуро, 1982    У свакога пуца срце живо, 1983    Па једанак на Турке уд’рише, 1984    И прве им шанце освојише, 1985    Узеше им цареве лубарде 1986    И кумпаре, које ватру пале; 1987    Побјегоше уз Румију Турци, 1988    Оставише царева сестрића, 1989    Те му Срби посјекоше главу; 1990    Ту погибе петнаест стотинах, 1991    Све турскога избрана војника, 1992    И хиљаду бјеше рањенога; 1993    Оставише цареве лубарде, 1994    Остадоше триста чадорова; 1995    А утече Барски Селим беже, 1996    А шњим бјеше Марко капетане, 1997    Па Ђорђија мејдан задобио. 1998    А сад да ти за Омера кажем, 1999    Послушај ме, мој мили брајане! 2000    Омер паша цареви већиле, 2001    Осман паша са Скадра бијела 2002    И његова љута Арбанија, 2003    Они с мјеста заметнуше кавгу, 2004    Кад дођоше Спужу крвавоме, 2005    И на лаже Куче преварише, 2006    Куче равне и племе Пипере, 2007    Лакоми се нађоше главари, 2008    Те поштење за аспре продаше, 2009    А нека их, црн им образ био 2010    Пред свакијем српскијем витезом! 2011    Што јунаштво своје похулише; 2012    Млађе момке за то и не кривим, 2013    Е у томе они не присташе, 2014    Ни присташе, ни контани бише, 2015    Ни пашину руку пољубише; 2016    Главарима црн им образ био! 2017    Што пашину руку пољубише 2018    За његове лаже превелике, 2019    Репате им лаже обећаје. 2020    Турцима је од старине било, 2021    Када лажу, ка да пером мажу. 2022    Пипери се и Кучи предаше, 2023    Но не шћеше два рабри витеза: 2024    Са Завале Ристо капетане 2025    Са витезом братом најмлађијем, 2026    Већ с Јованом братом од матере, 2027    Који знаде цијенит’ поштење, 2028    Јунаштва му у хиљаду нема, 2029    Ни његова срца ни погледа, 2030    И соколом Вулом капетаном, 2031    На кога су седамнаест ранах, 2032    Бој бијући Скендеријом равном, 2033    Ни Вуле се не шће предавати 2034    Су његове седам Марковића, 2035    Затвори се каменој пећини, 2036    А Пилетић кули на Завали 2037    Су његово десет Ђурковића; 2038    Не преда се од Дрекаловића 2039    Рабри јунак Петровићу Туро 2040    Са Косора из Дрекаловића 2041    Су његове све четири сина; 2042    Не преда се витеже јуначе 2043    Сердар Спахо, од Медуна глава; 2044    Не предаде Божовић Драгоја, 2045    То је стари Србин од старине, 2046    Нигда није с вјером превратио 2047    Ни јунаштво српско погазио; 2048    Од Сјеница војвода Брацане, 2049    А с Убала Лазаров Пуниша, 2050    Који има богато оружје, 2051    Таковога у Србина нема, 2052    Он не лиже турачке сахане, 2053    А смрди му рука од Тураках, 2054    Он је нигда пољубити неће. 2055    Старјешине с’ други похулише, 2056    И Турцима пјате полизаше: 2057    Најпрви је Зеко Марковићу 2058    Од бијесне куће Чејовића, 2059    А за њим је Марко Аловићу, 2060    А за Марком Томо Џуџовићу. 2061    А за њим је Петрованов Саво 2062    И остале неке поглавице, 2063    Но их редом бројит’ не умијем; 2064    И нека их, црн имобраз био! 2065    Наградише кућу Дрекалову, 2066    Црногорско позлаћено крило, 2067    Па не жалим безобразне курве, 2068    Ного жалим витеза јунака, 2069    На кога су до седам медаљах, 2070    Са Стијене Нишу Митровића, 2071    Што нагрди старога Савића, 2072    Кој’ је доста добио медаљах, 2073    Русија му пошиље дарове 2074    За његове јуначке мегдане; 2075    Нек се Ниша пред господом стиди, 2076    Нек се виси кућа Пилетића 2077    И бијесна кућа Марковића, 2078    Који своје казаше поштење, 2079    Пред својом се браћом затворише 2080    И пред силом цара честитога, 2081    Те за вјеру ћаху умријети, 2082    Већ за вјеру и драгу слободу. 2083    Омер паша с војском ударио, 2084    Кад се њему Кучи предадоше, 2085    Предадоше Кучи и Пипери, 2086    Под шатором њему долазише, 2087    Тадер ласно бјеше ударити, 2088    Он удари на Бјелопавлиће, 2089    На гиздаво село Мартиниће, 2090    Ђе је прије Махмут ударио 2091    И своју је срећу изгубио, 2092    Па опали листом Мартиниће, 2093    Није шала, педесет хиљадах, 2094    Није шала, шездесет топовах, 2095    Сви пуцају из једнога гласа, 2096    А вришнуше педесет хиљадах, 2097    Опалише огањ из пушаках, 2098    Трешнуше се брда из темеља, 2099    Одјекнуше велике планине; 2100    Дочекаше Брђани јунаци, 2101    И ту бјеху неки Црногорци, 2102    Не могоше сили одољети, 2103    Но их турска војска потиснула, 2104    Ема млого погибе Тураках, 2105    Погибе их четири хиљаде, 2106    Што за фајду, драги побратиме! 2107    Ко ће царску силу предобити? 2108    Уљегоше у Бјелопавлиће, 2109    На широко поље починуше, 2110    И ту Турци око учинише, 2111    Страшљивци се њима предадоше, 2112    А јунаци у гору одоше, 2113    Па бој бију и дневи и ноћи, 2114    А не даду Турцима спавати, 2115    По сву ноћ се проз околе муте. 2116    Но да видиш витеза јунака, 2117    Мартинића Нова од крајине! 2118    Не хће своју кулу оставити, 2119    Но је свога баба доватио, 2120    Дофати га на плећа јуначка, 2121    Јере бјеше старац остарио, 2122    Ходит’ ћаше, ногам’ не могаше, 2123    Понесе га у гору зелену, 2124    Покрио га и с гором и с травом, 2125    Да га стара не сијеку Турци, 2126    Па се Ново кули повратио, 2127    Собом узе брата и рођака, 2128    Па је кули врата затворио, 2129    Па на њега паша ударио, 2130    Ма се Ново иза куле брани, 2131    Осамнаест уби у авлију; 2132    Принијеше цареве топове, 2133    Па му бију пребијелу кулу, 2134    Но је кула за бој начињена, 2135    На помеђу вазда од Тураках, 2136    Бијелу му кулу не сломише, 2137    Него б’јелу кулу оставише. 2138    Турци по’ше уз гору зелену, 2139    И старога баба погазише, 2140    Срећа бјеше, те га не нађоше. 2141    Доби Ново славу и поштење, 2142    Поштен био међу Црногорци! 2143    Грехота је скрити му поштење 2144    И свакоме редом Црногорцу, 2145    Који крије, тај образа нема. 2146    Ево паша на Ждребаник дође, 2147    На Ждребаник и на Орњу луку, 2148    На бијеле куле Бошковића, 2149    Јунаци су вазде од старинах, 2150    А на њих су Турци насрнули, 2151    Но се браћа Бошковићи бране, 2152    А кликују рабре Црногорце, 2153    Да им дође когођ у помоћи, 2154    Но им нико доћи не могаше, 2155    Е имаху посла на све стране, 2156    Бој бијући са Отмановићем, 2157    Б’јеле куле крви омастише. 2158    А да видиш Бошковић-сердара, 2159    Од старине витеза јунака! 2160    Не шће своју оставити кулу, 2161    А да прож њу не играјуТурци, 2162    Но од јада кулу запалио, 2163    Запалио, па је оставио, 2164    Па се маче уз Гарач планину, 2165    А за њим су браћа Бошковићи. 2166    Докле до’ше на Чево крваво, 2167    Ту нађоше свога господара, 2168    Господара, свијетлога књаза, 2169    Стадоше се њему туговати, 2170    Како су ихТурци освојили; 2171    Кад му сердар за кулу показа, 2172    Да ј’ од јада кулу запалио, 2173    Грохотом се књаже насмијао: 2174    "А не бој се, Бошковић-сердару! 2175    "Ти не жали пребијелу кулу, 2176    "Ја се уздам у Бога једнога 2177    "И у моју на рамена главу 2178    "И у моје рабре Црногорце; 2179    "Уд’рише ми пријеваром Турци, 2180    "Много су ми штете учинили, 2181    "Ма смо доста меса направили; 2182    "Кад саставим моју силну војску, 2183    "Кад саставим и уредим војску, 2184    "Уд’рићемо паши на тамборје, 2185    "Знаће паша, ђе је долазио, 2186    "И како је са мном боја бити; 2187    "Бољу ћу ти кулу оградити, 2188    "Трипут бољу, но је прије била." 2189    А што рече, он то не порече: 2190    Трипут му је боље оградио. 2191    Око себе купи Црногорце, 2192    Но не може уд’рити на Турке, 2193    Киша била три неђеље данах, 2194    И велики снијег претиснуо, 2195    Те не може с пашом боја бити, 2196    Велика је Зета устанула 2197    И Сушица украј Зете равне, 2198    Не би соко тица прелетио, 2199    А некали коњи и јунаци: 2200    У томе га књиге допадоше 2201    Већ од Беча, града столичнога, 2202    Од главнога од Беча ћесара, 2203    Од Њемачке земље господара: 2204    "Држ’ се добро, Петровићу књаже! 2205    "Малу ћу ти помоћ отправити, 2206    "Е не смијем од других краљевах, 2207    "Е би њима супротивно било; 2208    "Ти се држиш цара Русијискога, 2209    "А Руси су богме на далеко, 2210    "Не могу ти помоћ’ николико, 2211    "Но ти шиљем мога џенерала, 2212    "Џенерала Ђорђа Стратимира, 2213    "Који јесте војводини глава, 2214    "И мојега капетан-Лужана 2215    "За заслугу цара Русијнскога, 2216    "Који ме је врло одбранио 2217    "Од Маџара, кад се одметнуо, 2218    "Одметну се сва земља Маџарска, 2219    "Италија, моја царевина, 2220    "Хоћаху ну јрзбз идзтетум 2221    "Да ми не би цара Русијнскога; 2222    "За то ћу ти надати помоћи 2223    "За заслугу царства Русијнскога." 2224    Па Ђорђију у Боку послао, 2225    А кад дође у Боки Которској, 2226    Ту се добар Црногорац нађе, 2227    Од Цетиња Мартиновић Саво, 2228    Донио је свеца Василију 2229    На бијелу Матанову кулу 2230    Су два брата два Матановића 2231    И јунаком Гвозденовић-Мићом, 2232    Саво носи манастирско благо, 2233    Понио га у Боки Которској, 2234    Да он купи праха и олова 2235    И да носи свијетломе књазу, 2236    Да ударе на цареву војску; 2237    Кад га виђе Ђуре џенерале, 2238    Чим га виђе, познаде га дивно, 2239    Сава мило грли и целива, 2240    Па за књаза Сава питоваше, 2241    Јесу ли га Турци предобили. 2242    Саво њему право кажеваше: 2243    "Нијесу га Турци предобили, 2244    "Но га ето на Чево крваво, 2245    "Око себе купи Црногорце, 2246    "Брзо ћемо уд’рити на Турке, 2247    "Виђећемо јаде од Тураках, 2248    "Е су наша Брда разбучили." 2249    Тако њему вели џенерале: 2250    "Баш аферим, Мартиновић-Саво! 2251    "Нијесу те Турци поплашили, 2252    "Кад си шњима врло боја био; 2253    "Ја ћу тамо код књаза ходити 2254    "И с Турчином кавгу заметати, 2255    "Тако ме је царе оправио." 2256    Па се крену Ђуре ђенерале, 2257    А шњим бјеше капетан Лужану, 2258    Собом узе дванаест кануна 2259    И његових двадесет момаках, 2260    Који знаду топом управљати, 2261    Обуче им рухо Црногорско, 2262    Да их клети не познадуТурци, 2263    И још узе двадесет момаках, 2264    Витезовах од Боке Латинске, 2265    Харамбашу од Новога Мата 2266    И његову дружину осталу, 2267    Па пођоше уз Которске стране, 2268    Пред њима је Мартиновић Саво. 2269    А кад до’ше на Његуше равне, 2270    Ту их тамна ноћца пристигнула, 2271    Па пођоше Петровића кули, 2272    У Ђорђијној кули починуше. 2273    А у кулу нико ниђе нема 2274    До све жене и ђеца нејака, 2275    Петровићи војском упраљаху, 2276    Машана су ране допануле, 2277    А Машана брата Ђорђијева, 2278    Па ми рањен лежи на Цетиње, 2279    Лубарда му ногу саломила, 2280    Кад освоји града Жабљачкога, 2281    Е имаху посла на све стране. 2282    А ту мајку Ђорђијеву наша 2283    И његове двије снахе миле, 2284    Лијеп су му конак начинили, 2285    Ма Ђорђија спати не могаше 2286    С његовијем капетан-Лужаном, 2287    Но се сву ноћ Савом разговара, 2288    И шета се тамо и овамо, 2289    Куцају се сабљам’ у барчаке, 2290    А не могу јутро дочекати, 2291    Е су жељни Турком боја бити. 2292    Отолен су рано подранили, 2293    И дођоше на Чево крваво, 2294    И нађоше свијетлога књаза 2295    И његове рабре Црногорце. 2296    Кад га виђе Петровићу књаже, 2297    Већ витеза Ђура џенерала 2298    И раброга капетан-Лужана, 2299    Добро се је књаже зачудио, 2300    Руке шире, у лица се љубе, 2301    Питаше се за мир и за здравље, 2302    Па Ђорђији вели џенералу: 2303    "О Ђорђија, за Бога једнога! 2304    "Које су те донијеле виле 2305    "А у наше горе камените?" 2306    Ђорђија му право кажеваше, 2307    Како га је царе оправио. 2308    То је књазу врло мило било, 2309    Па ми књаже војску уређива, 2310    А како ће уд’рити на Турке 2311    И витешке крвавити руке. 2312    Вели тако Петровићу књаже: 2313    "Је ли мајка родила јунака 2314    "И Српкиња пасом опасала, 2315    "Јуначкијем мл’јеком одгојила, 2316    "Ко би преша Зету валовиту 2317    "И Сушицу, украј Зете ладне, 2318    "Ко би поша проз цареву војску 2319    "Једну тамну ноћцу брез мјесеца, 2320    "Да пронесе књиге шаровите, 2321    "И да пође кули на Завали, 2322    "На Завали Пилетића кули, 2323    "Еле су нас гласи допанули, 2324    "Пилетић се кули затворио, 2325    "Није ми се преда у Тураках, 2326    "Ни још соко Вуле капетане, 2327    "Да би њима књиге додавао; 2328    "Па да пође у Куче камене, 2329    "Већ у Куче у Дрекаловиће, 2330    "Да би младу момчад обратио, 2331    "Куче племе и племе Пипере, 2332    "И да скупи Ровца до Мораче, 2333    "И да скупи Мораче обије, 2334    "Васовића до Кома планине, 2335    "Да окупи војску у Пипере, 2336    "Да ударе на Бјелопавлиће, 2337    "На два паше и њихову војску, 2338    "Он отуда, а ја одовуда, 2339    "Да се турских јадах нагледамо. 2340    "Честита ћу њега учинити, 2341    "Ко би поша и скупио војску, 2342    "Добар ћу му љебац поклонити 2343    "И још боље даром обдарити." 2344    А то књаже међу војском рече, 2345    Телар пође проз војску књажеву: 2346    Ко чујаше, чут’ се не чујаше, 2347    Ко гледаше, гледаше оружје; 2348    Но подоцкан јунак излазио, 2349    Од Цетиња Мартиновић Саво, 2350    Па је Саво књазу приступио, 2351    Свијетлу му руку пољубио: 2352    "Св’јетли књаже, наше жарко сунце! 2353    "Ја се уздам у Бога једнога 2354    "И слободно срце у јунака, 2355    "Да ћу поћи, књиге пронијети 2356    "И сву твоју војску окупити, 2357    "Ал’ ћу моју главу изгубити; 2358    "Ако л’ не би тамо погинуо, 2359    "Доиста ћу уд’рити на Турке, 2360    "Па што Бог да и срећа јуначка!" 2361    Кад разумје Петровићу књаже, 2362    Сава грли кано мајка сина: 2363    "Бре аферим, пиле соколово!" 2364    И даде му Божу вјеру тврду: 2365    "Ако не би тамо погинуо, 2366    "Но са војском удариш на Турке, 2367    "Убиј ми се боја три сахата, 2368    "Четврти се хоћемо станути, 2369    "Ал’ ћу моју главу изгубити, 2370    "И Зету ћу воду прелазити, 2371    "Да по пољу мијешамо Турке, 2372    "Нека виде што су Црногорци, 2373    "Што лупешки мени ударише." 2374    А вели му Ђуро џенерале: 2375    "А не бој се, Мартиновић-Саво! 2376    "Кад би, Саво, уд’рио на Турке, 2377    "Е нећемо Зету прелазити, 2378    "Да се твоја не поплаши војска, 2379    "На Зету ћу моста начинити, 2380    "Прео моста с војском прелазити." 2381    Зададе му Божу вјеру тврду. 2382    Но сам књаже на ноге устаде, 2383    А проз војску бираше јунаке, 2384    Изабра му два момка витеза, 2385    Од старине рабријех племићах: 2386    Марковића сасред Чева Рама, 2387    Баш именом Рама Петровића, 2388    И од Брда Радовић Илија, 2389    То су књазу оба перјаника: 2390    "Хајте Савом, књиге пронесите, 2391    "Ако бисте здраво прелазили, 2392    "Чујте, моја до два перјаника! 2393    "Боље ћу ви поклонит’ госпоство." 2394    Па ми књаже полази у кулу, 2395    А шњим бјеше Ђуро џенерале, 2396    И још витез Лужан капетане, 2397    Па шарене књиге сачинише: 2398    Једну пише кули Пилетића 2399    На витеза Риста капетана 2400    И његова млађега Јована: 2401    "Чим примите књигу шаровиту, 2402    "Ак’ нијесте до сад погинули, 2403    "Дигните се и скупите војску; 2404    "Ко се гође у Турке предао, 2405    "Свакоме ћу жалост опростити, 2406    "Што ви рече Мартиновић Саво 2407    "А и моји до два перјаника, 2408    "Штогођ реку, ја им потврђивам." 2409    Другу пише у Куче камене 2410    На сердара од Медуна главу 2411    И сокола војводу Брацана, 2412    На мудрога протопопа Зека, 2413    На витеза Тура Петровића 2414    И сокола Лазовић-Пунишу, 2415    Барјактара Лазаревић-Манџа 2416    И Србина Божовић-Драгоју, 2417    И јунака Николића Мила: 2418    "Чим примите књигу шаровиту 2419    "И дође ви Мартиновић Саво, 2420    "Скупите ми Кучах три хиљаде, 2421    "Хајте брже с војском у Пипере; 2422    "Који су се у Турке предали, 2423    "Ја ви дајем божу вјеру тврду 2424    "Свакоме ћу жалост опростити." 2425    И трећу је књигу сачинио, 2426    Па је шиље у Братоножиће, 2427    А на руке Вуку капетану: 2428    "Чуј ме, Вуче, млади капетане! 2429    "Скупи војску, хајде у Пипере, 2430    "Чим ти дође књига шаровита." 2431    Па четврту књигу направио, 2432    Шиље књигу у Васојевиће 2433    А на руке змају огњевиту, 2434    Перјанику Вуковић-Милану: 2435    "Чуј, Милане, моја вјерна слуго! 2436    "А чим примиш књигу шаровиту, 2437    "Скупи војску све Васојевиће, 2438    "Већ до Кома, високе планине, 2439    "Хајде с војском кули Пилетића, 2440    "Ту ћеш наћи Мартиновић-Сава 2441    "И сокола до два перјаника." 2442    А пету је књигу направио, 2443    Шиље књигу у богата Ровца 2444    Перјанику Вучинића Павлу 2445    И соколу Павићу сердару: 2446    "Чим примите књигу шаровиту, 2447    "Покупите хиљаду Ровчанах, 2448    "Шњима хајте кули Пилетића." 2449    Па је шесту књигу направио, 2450    Посла књигу у двије Мораче 2451    Калуђеру оцу Димитрију 2452    И витезу Милетић-сердару: 2453    "Чим примите књиге шаровите, 2454    "Скупите ми обије Мораче, 2455    "Хајте шњима Пилетића кули." 2456    И овако у књигу нареди: 2457    "Шиљ’те књигу Бегану сердару, 2458    "Нека своје подигне ускоке, 2459    "Да ускоке од Тураках бране, 2460    "Да ускоке не опале Турци." 2461    Кад шарене књиге саставио, 2462    Па их даде Мартиновић-Саву 2463    И сокол’ма оба перјаника: 2464    "Хајте, нос’те књиге шаровите, 2465    "Па што Бог да и срећа јуначка! 2466    "Ако бисте тамо погинули, 2467    "Дивни ћу ви спомен учинити 2468    "И лијепо име прославити, 2469    "Част и дику рабријех витеза." 2470    И тако се књаже заклињаше, 2471    И слугама таку књигу даде: 2472    Што обдаре витеза војника, 2473    Али коме штогођ обећају, 2474    Сам им књаже пером потврђива 2475    И свакоме жалост опростива. 2476    Па ми књаже на ноге устаде, 2477    Па загрли Мартиновић-Сава, 2478    Па му стави на капу знамење, 2479    Даде њему грба књажевога, 2480    На томе се збору раздвојише. 2481    Полећеше три момка сокола 2482    Ка јелени од године дана. 2483    Поштокњаже слуге отправио, 2484    Тадер друге књиге направио, 2485    А посла их Андрији сердару: 2486    "О сердару, црн ти обрлаз био! 2487    "Освети ми војводу Јакова 2488    "Од Дервиша, паше турачкога, 2489    "И ево ти војске неколико." 2490    И посла му друга пет стотина 2491    А пред њима Радоњић-војводу 2492    Са соколом Матановић-Пером, 2493    Да би Перо таста осветио, 2494    Таста свога, војводу Јакова. 2495    Каде војска на Трешњево дође, 2496    Ту војвода находи сердара, 2497    Па војвода окара сердара. 2498    Дигоше им и скупише војску, 2499    Ударише пољу Граховскому, 2500    Разагнаше по Грахову Турке, 2501    Кано вуци по планини овце, 2502    А утече паша са тамборја 2503    И остави свилена чадора; 2504    Ту осташе триста чадорова, 2505    Три његове од боја лубарде. 2506    Подагнаше уз Грахово Турке, 2507    И витешке кравише руке, 2508    Осветише војводу Јакова. 2509    Што за фајду, кад је погинуо! 2510    Српкиња га више родит’ неће! 2511    Затворише Турке у Клобуку, 2512    Ћераше их до града Требиња, 2513    И хиљаду посјекоше главах, 2514    Па пребише прве за потоње: 2515    По четерес броје за једнога, 2516    Право није, ма лијека није. 2517    А пребише војводу Јакова 2518    За сестрића луда царевога, 2519    За њега се пребити могаше. 2520    Саво оде са два своја друга, 2521    И Сушицу здраво прелазише, 2522    А кад Зети валовитој до’ше, 2523    Ту нађоше около Турака, 2524    Па ми ноћно прођоше проз Турке, 2525    У турачку лађу украдоше, 2526    Преко Зете те се превезоше, 2527    А дођоше пољу Штргањици 2528    На бијелу сердареву кулу, 2529    А у кулу трудни починуше; 2530    Ту сердара дома не нађоше, 2531    Него јадну сердареву љубу, 2532    Сердар бјеше ноћно код Турака, 2533    Па с Турцима пије грку кафу, 2534    А то бјеху нерезани Турци; 2535    Тако вели Мартиновић Саво: 2536    "О Ружице, сердарева љубе! 2537    "Пошљи мене брже по сердара." 2538    Врло га је она послушала, 2539    И посла му улак’ за сердара. 2540    Сердар дође на бијелу кулу, 2541    Па се јаду сердар зачудио, 2542    Када виђе три бијесна вука, 2543    Откуда се онђе намјерише, 2544    Устадоше, па се загрлише, 2545    Питаше се за мир и за здравље, 2546    Па му Саво лошу ријеч рече: 2547    "А ђе си ми, Никшане сердаре? 2548    "О сердару, да те не би било! 2549    "Мрско ми се с тобом пољубити, 2550    "Заудараш свецом Мухамедом, 2551    "Јеси кулу смрада напунио" 2552    (На томе се сердар скаменио); 2553    "О сердару, црн ти образ био! 2554    "Што похули на своје јунаштво? 2555    "Камо твоје до седам медаљах? 2556    "Све седам си на мегдан добио, 2557    "А саде си образ оцрнио! 2558    "О невјерни Вуче Бранковићу, 2559    "Невјерниче отачаства свога, 2560    "Што издаде књаза свијетлога, 2561    "Црн ти био образ на дивану!" 2562    Сердар ћути, ништа не збораше; 2563    Овако му Саво бесједаше: 2564    "Чујеш ли ме, Никшане сердару! 2565    "Послушај ме, кајати се нећеш, 2566    "Еле жалим таквога јунака: 2567    "Ако се је књаже расрдио, 2568    "Те учини саде од издаје, 2569    "За тебе сам у књаза зборио, 2570    "И у књаза тебе измолио, 2571    "Да ће жалост тебе опростити 2572    "И бољу ти кулу начинити, 2573    "Но се дигни и покупи војску, 2574    "Ја ћу купит’ све Дрекаловиће, 2575    "Са мном хајде кули Пилетића, 2576    "Да заједно купите Пипере, 2577    "Ја ћу Ровца и двије Мораче, 2578    "Васовиће до Кома планине. 2579    "А ево ти божу вјеру дајем, 2580    "Књаз ће тебе потврдит’ сердарство, 2581    "Што ти речем, преварит’ те нећу; 2582    "Ако ли ми у том не вјерујеш, 2583    "Ево књиге од свијетлог књаза." 2584    Изнеше му књигу шаровиту, 2585    Па је бјеше сердар проучио; 2586    Не хће њега сердар послушати, 2587    Па се каје и данас и вазда, 2588    И сам себе вади очицрне. 2589    И још сердар једну ријеч рече, 2590    Зафаљује свијетломе књазу 2591    И његову великоме дару: 2592    "Куп’те војску, предобите Турке, 2593    "Ја не тражим никакво госпоство, 2594    "Нити ћу ви уд’рити на Турке." 2595    Ма говори лудани Спасоје: 2596    "Стрико Никша, заметнућу кавгу, 2597    "Да ћу своју изгубити главу, 2598    "До’ће сјутра витезови Турци, 2599    "Да на кулу пију грку кафу 2600    (За ту ријеч доби капетанство), 2601    "Сјутра ћу им добре посјећ’ главе." 2602    А сердар му Никша говораше: 2603    "Муч’, синовче, с каменом ти биле! 2604    "Мојом ћу ти сабљом посјећ’ главу, 2605    "Ако сјутра удариш на Турке: 2606    "Што вјерујеш Мартиновић-Саву, 2607    "Што је Саво лаже ударио?" 2608    Тадер скочи Мартиновић Саво, 2609    У мало се не заметну кавга, 2610    Па скочише оба перјаника, 2611    А сердар им Никша говораше: 2612    "Ја ве Богом и амантом кумим, 2613    "Макните се из бијеле куле, 2614    "Да ве ође не нађу Пипери, 2615    "Да ви добре не сијеку главу, 2616    "Да не носе Омер-паши младу." 2617    Па скочише три момка витеза, 2618    Доватише сва три џевердаре, 2619    Прије зоре и бијела дана 2620    Полећеше пољу Штргањици, 2621    Па дођоше селу Ђурковића, 2622    Бјеше жарко огријало сунце; 2623    Кад код б’јеле куле долазише, 2624    Виче витез Мартиновић Сава 2625    Тврду шанцу Пилетић-Јована: 2626    "О Јоване, пиле од сокола! 2627    "Јеси л’ мене у животу, Јоле?" 2628    Скочи Јован на ноге лагане, 2629    Па у руке прифати шишану, 2630    Из тврдога шанца излазио, 2631    А кад виђе три српска витеза, 2632    Зачуди се, ема чуда није, 2633    Па потрча пут бијеле куле, 2634    Те дозива Риста капетана: 2635    "Капетане, мој очињи виде! 2636    "Устани се на ноге лагане, 2637    "Жарко ни је огријало сунце, 2638    "А било је потамњело давно: 2639    "Ево нама три момка сокола 2640    "Од нашега свијетлога књаза." 2641    Скочи Ристо, ка да се помами, 2642    Па у кулу Срби уљезоше, 2643    Руке шире, у лица се љубе, 2644    Па се мило грле и целују. 2645    А жалости да је виђет’ коме: 2646    Од радости топле сузе лију, 2647    И веселе књаза свијетлога, 2648    Поиграше по бијелој кули, 2649    Поиграше, грлом запјеваше, 2650    Сва се кула из темеља љуља; 2651    Но да вели Ристо капетане: 2652    "Не за Бога, моја браћо драга! 2653    "Да не чују издајни Пипери, 2654    "Е ће на нас јутрос ударити 2655    "И довести сву пашину војску." 2656    Но да видиш три момка сокола: 2657    Отворише пенџере од куле, 2658    Опалише сва три џевердара, 2659    Вичу Срби иза свега гласа: 2660    "На ноге те, издајни Пипери; 2661    "Устаните, Турци нерезани, 2662    "Доведите пашу царевога, 2663    "Ви сте мњели да смо погинули, 2664    "Да је паша књаза погубио, 2665    "Виђећете јада од Турака; 2666    "Но плачите, покријте срамоту, 2667    "Ми ћемо ви бити у помоћу." 2668    Мнозина се к њима обратише, 2669    Колико се Јоле радоваше: 2670    Па догна им вола испод јарма, 2671    Убио га њима за обједа, 2672    За три рабра од горе витеза, 2673    Толико се њима радовао! 2674    Па ту Срби збора заметнуше, 2675    А како ће војску покупити, 2676    Вели тако Мартиновић Саво: 2677    "Пилетићи, наша браћо драга! 2678    "Отворимо из затвора момке, 2679    "Који су се ође намјерили." 2680    Отворише момке из затвора, 2681    А ту бјеше сиви соколићу, 2682    Лукин Петар од села Роваца, 2683    Дадоше му књиге шаровите: 2684    "Хајде, Петре, у богата Ровца, 2685    "И поздрави Повића сердара 2686    "И сокола Вучинића Павла, 2687    "Не остави Глигорију бана, 2688    "Нека купе сва богата Ровца, 2689    "Нека иду на село Пипере, 2690    "А ти хајде у двије Мораче, 2691    "Нек устане Митар калуђере, 2692    "И узјаше вранца од мејдана, 2693    "Од њега се врло плаше Турци, 2694    "Нек устане Милета сердаре, 2695    "И покупе обије Мораче 2696    "До Јаорја, високе планине, 2697    "Хајте шњима на село Пипере, 2698    "И немојте љуто окаснити." 2699    Па другога момка оправише 2700    Сасред Срапча Божовића Лаза, 2701    Да он иде у Васојевиће, 2702    Да се јави Вукову Милану, 2703    Који често мејдан задобија, 2704    Од њега се страши Скендерија 2705    И сувише оба Колашина, 2706    Нек се дигне и окупи војску, 2707    Шњом нек иде у племе Пипере. 2708    А овако Саво бесјеђаше: 2709    "Чујете ли, оба перјаника: 2710    "Останите оба у Пипере, 2711    "Дозовите Вула Марковића, 2712    "Мирите га с кућом Вукотића, 2713    "И смирите све моје Пипере, 2714    "Сложније ће уд’рити на Турке; 2715    "И ево ви Ристо капетане 2716    "С његовијем са братом Јованом, 2717    "Па радите, што боље можете, 2718    "Да ви нашу браћу помирите, 2719    "А ја одох у Дрекаловиће 2720    "Да окупим војске три хиљаде, 2721    "Да их водим вама у Пипере." 2722    Пође Саво у Дрекаловиће, 2723    Капетан му даде пратиоце, 2724    Баш рођака свога Пилетића, 2725    И Морачу воду прелазише, 2726    А кад Саво на Косору дође, 2727    А ту Тура Петровића нађе, 2728    С синовима пије вино ладно, 2729    И све збори Туро за јунаштво, 2730    И добро су Сава дочекали, 2731    За добро се здравје питоваху, 2732    По двапут се реде чашом вина. 2733    Него Саво сјеђет’ не могаше, 2734    Но свед Туру право кажеваше, 2735    Како га је књаже оправио, 2736    И ситну му књигу проучио. 2737    Скочи Туро су четири сина, 2738    И пођоше Савом на Медуну, 2739    Ту сердара Спаха находише, 2740    И добро их сердар дочекао, 2741    И ту бјеше војвода Брацане, 2742    Изнесе им књигу шаровиту, 2743    Па су дивно књигу проучили, 2744    На књигу се врло поклонили, 2745    Шаровиту књигу загрлили, 2746    Па по Кучах турише теларе, 2747    Да покупе војску свуколику. 2748    Ту су нојцу били коначили, 2749    А у јутро рано подранили, 2750    Па се натраг били повратили, 2751    Ал’ ево ти деведт барјактарах 2752    А за њима три хиљаде другах, 2753    На Косор се војска окупила, 2754    Па отоле војска најавила, 2755    И Морачу воду прегазила, 2756    Докле дошла у племе Пипере, 2757    А ту на’ше оба Пилетића 2758    И сокола Вула Марковића, 2759    И ту на’ше хиљаду Пиперах, 2760    Саво тражи оба перјаника, 2761    Ере су му уздана дружина, 2762    Па их Саво за Пипере пита, 2763    А јесу ли браћу помирили 2764    И Пипере браћу саставили: 2765    "Свакога смо дивно умирили 2766    "До крваве куће Вукотића 2767    "Из Рамнога лаза на крајину, 2768    "А њих нигда смирит’ не можемо." 2769    Мало стало, много не трајало, 2770    Ето Ровца и двије Мораче, 2771    И за њима три хиљаде војске, 2772    Пред њима су добре буљубаше, 2773    Све сердари и добри главари; 2774    Мало стаде, много не трајало, 2775    А ето ти Митра калуђера 2776    На његова вранца помамнога, 2777    Бијела му и глава и брада, 2778    Загрнут је црном тамбарином, 2779    Под тамбарцу двије пушке мале, 2780    О вранцу му виси шеишана, 2781    О појасу сабља демишкиња; 2782    Мало стаде, много не трајало, 2783    А ево ти страшна мегданџија, 2784    Мегданџија, Вуковић-Милана, 2785    А шњим бјеше Вуче капетане, 2786    А треће је Беша буљумбаша, 2787    И он бјеше мегданџија страшна, 2788    Воде војске на пуно хиљаду, 2789    Скупило се седам хиљад’ војске, 2790    А осма је Пипери јунаци. 2791    Кад се силна војска саставила, 2792    Ту је трудна војска починула, 2793    Докле вране коње одморише 2794    И јунаке своје под оружје, 2795    У то танке књиге допаднуше 2796    Од онога свијетлога књаза, 2797    И поздравља све редом главаре: 2798    "Слушајте ме, рабри витезови! 2799    "И поздрављам све редом војнике, 2800    "Који јесу срца јуначкога: 2801    "Слушајте ми оба перјаника 2802    "И мојега Мартиновић-Сава, 2803    "Који ме је врло послушао, 2804    "Нек устану и уреде војску; 2805    "И чујте ме, три моја витеза! 2806    "Почекајте три бијела дана, 2807    "А немојте с војском ударати, 2808    "Ја ћу сјутра кавгу заметнути 2809    "На два паше и њихову војску, 2810    "Баш на поље да се огледамо, 2811    "Да бих моју жељу испунио 2812    "На Омера, пашу царевога; 2813    "Трећи данак, браћо, ударите, 2814    "Уредите око Спужа војску, 2815    "Што урече испод сабље моје, 2816    "ви ћете га тамо дочекати." 2817    А кад сјутра јутро зора дође, 2818    Па се књаже на ноге устаде, 2819    А шњим бјеше Ђуро ђенерале 2820    Аи витез Лужан капетане, 2821    А за њима војске шест хиљадах, 2822    А у паше четрдест хиљадах, 2823    По равну се пољу поћераше, 2824    Из Главице Турке изагнаше, 2825    А на Зету наћераше Турке, 2826    Па их Зета вода прождираше; 2827    Више их је Зета однијела, 2828    Но их бјеху Срби погубили, 2829    Весели се Петровићу књаже: 2830    "Ждери, Зето, водо валовита! 2831    "Ждери, Зето, Турке страховите!" 2832    А кад Срби на воду дођоше, 2833    Ту ми турске лађе пограбише, 2834    Које бјеше паша доносио 2835    Из његова Скадра зенђилога, 2836    Извео их накрај Љешкопоља, 2837    Па окупи сиротињу рају, 2838    Сиротињу јадну Србадију, 2839    Који јесу ваздан под Турчином, 2840    А на њих је лађе навалио, 2841    Те су лађе на леђи носили, 2842    Ту ришћанско робје попрскало, 2843    Ма су лађе пусте остануле 2844    Од Османа, паше Скадарскога, 2845    А у њих се Срби превезоше, 2846    На Ждребаник на Турке уд’рише, 2847    И велику славу задобише, 2848    И сагнаше с Ждребаника Турке, 2849    Отеше им б’јеле чадорове, 2850    Отеше им цареву захиру; 2851    И ту много погибе Тураках, 2852    И пред њима Бимбесић кадија 2853    Од лијепе варош-Подгорице, 2854    Који с царом знаде диванити. 2855    А да видиш Петровића књаза 2856    И сокола Ђура џенерала 2857    И витеза Лужан-капетана, 2858    Како с’јеку попријеко Турке, 2859    Крваве им сабље до барчаках 2860    И деснице до раменах руке, 2861    Сијекући кости од Тураках, 2862    Не знаду се браћа уморити, 2863    Док под собом коње не уморе. 2864    А кад виђе царев Омер паша, 2865    Стаде ми се паша измицати, 2866    А к њему се књаже примицаше, 2867    Па га зове гласом и авазом: 2868    "Стан’, полако, Лички говедару! 2869    "Н’јесу ово у Лику говеда, 2870    "Да их шћераш, куд си наумио, 2871    "Ни да вежеш воле за рогове, 2872    "Нит’ су ово Босански шљивари, 2873    "Нит’ су ово влашки говедари, 2874    "Говедари, твоји Херцеговци, 2875    "Херцеговци и крупни Бошњаци, 2876    "Које си их скоро преварио 2877    "И на лаже Босну освојио, 2878    "Босну равну и Херцеговину; 2879    "Но су ово сиви соколови, 2880    "У боју су како и лафови, 2881    "За њих и твој турски царе знаде, 2882    "А и од њих велик страх имаде, 2883    "Многе су му силе саломили 2884    "Већ витез наши Црногорци; 2885    "Но не бјежи, једна потурице, 2886    "Срамота је бјежат’ са мегдана, 2887    "Како ћеш се цару приказати!" 2888    Чекат’ ћаше Омер паша млади, 2889    Чекат’ ћаше него не смијаше, 2890    Но све бјежи и измиче војском. 2891    А кад трећи данак освануо, 2892    Ал’ га с трага јади задесише, 2893    Ево с војском три рабра витеза: 2894    Једно соко Мартиновић Саво, 2895    Друго витез Петровићу Рамо, 2896    А треће је Радовић Илија 2897    Од крваве куће Мартинића, 2898    Које бјеше књаже отправио, 2899    Да покупе и уреде војску, 2900    Дао им је књигу шаровиту, 2901    И на њу се књаже потписао, 2902    Што ураде, он им потврђива; 2903    А за њима сва војска остала. 2904    И дивно су војску уредили, 2905    Уредили војске пет хиљадах, 2906    По избору голема јунака, 2907    Да ударе на два паше млада, 2908    Три хиљаде војске оставили, 2909    Те су Спужа града околили, 2910    Прекинули цареву захиру. 2911    Ђе је срећа, ту је и несрећа, 2912    Е несрећа дође изненада, 2913    А за пашу то срећа велика: 2914    Ево руски џенерале дође 2915    Преко б’јела Скадра на Бојану 2916    У китицу варош Подгорицу, 2917    Књазу бјеше књиге оправио: 2918    "Чујеш ли ме, црногорски књаже! 2919    "Цар ме брже тебе оправио" 2920    Од велика двора русијнскога, 2921    "С турскијем се царем умирио, 2922    "Немој више шњима боја бити, 2923    "Е си своју главу изгубио, 2924    "Ал’ с’ у свога цара омразио." 2925    А Омеру другу књигу пише: 2926    "Бјеж’ отоле, једна потурице! 2927    "Еда могу цара преварити, 2928    "И у њега те се омразити, 2929    "Не би саде вјеру уфатио, 2930    "Док не видиш што су Црногорци, 2931    "Да те с’јеку ал’ уфате жива." 2932    Бјежат’ ћаху оба паша млади, 2933    Бјежат’ ћаху, него не смијаху, 2934    Стоји на пут пет хиљадах војске, 2935    Који су им с леђах долазили, 2936    Прекинули путе и карване, 2937    А другога пута не имаху, 2938    А кудијен утећи могаху. 2939    Ного Омер танку књигу пише, 2940    А шиље је свијетломе књазу: 2941    "Ја те молим кано господара, 2942    "Пушти мене војску из амана, 2943    "И макни ми војску с друма пута. 2944    "Ако сам ти штете учинио, 2945    "Ти си добро Брда осветио, 2946    "Узео си царево оружје 2947    "И одору, што је за јунака." 2948    Тадер књаже танку књигу пише 2949    И шиље је на три своје слуге 2950    Код бијела Спужа на крајину: 2951    "Чујете ли, моје миле слуге! 2952    "Помакните војску сасред пута, 2953    "Е је доша руски џенерале, 2954    "Да Омера пуштим на аману, 2955    "Пуштићу га, лијека му нема, 2956    "Е се бојим цара русијнскога. 2957    "Немојте ме кривити, витези, 2958    "Е ви браним пашу уфатити 2959    "И његову сву војску осталу, 2960    "И немој се који преварити, 2961    "Да Турчину посијече главу, 2962    "Али с мјеста да заметне кавгу! 2963    "Ако би се који преварио, 2964    "Мојом ћу му сабљом посјећ’ главу." 2965    А да видиш муке на јунаке! 2966    Жалосне их књиге допадоше 2967    Од онога свијетлога књаза, 2968    Да пуштају паше заробљене 2969    И његове цареве низаме, 2970    Па им пуца срце у прсима, 2971    А скачу им сузе на очима: 2972    Жалосно се макнут’ са мегдана. 2973    У то паше табор подигоше, 2974    Па је књаже књиге оправио: 2975    "Хајде с Богом, једна потурице! 2976    "Моли Бога руском џенералу 2977    "И нашему Николају краљу, 2978    "Е ти пуштих живот са мегдана." 2979    А кад паша покрај војске дође, 2980    Но главари сабље извадише 2981    А пред њима три књажеве слуге, 2982    Испод сабље српске пасоваху, 2983    Па викаху три књажеве слуге: 2984    "Хајте саде, до два паше млади, 2985    "Мол’те Бога књазу свијетломе." 2986    Таде рече Мартиновић Саво, 2987    А дозива Никшана сердара: 2988    "О Никшане, злосретни сердаре! 2989    "Што ћеш саде књазу кажевати 2990    "Са несрећном кућом Вукотића? 2991    "И како ћеш књазу приступити? 2992    "Ти очију и образа немаш, 2993    "Него хајде с кућом Вукотића, 2994    "И запани паши иза Спужа, 2995    "Иза Спужа украј Зете ладне, 2996    "Па витешки окрвави руке, 2997    "Да би своју главу откупио, 2998    "За тебе ћу у књаза зборити 2999    "И у књаза тебе намолити, 3000    "Е си добар јунак на крајини, 3001    "Па те жалим, кукала ти мајка! 3002    "Ако би ме кара џенерале 3003    "Већ посланик цара Русијнскога, 3004    "Ја ћу знати шњима диванити: 3005    "Не карај га, мили господаре! 3006    "Од књаза је био отпануо." 3007    Тадер скочи несрећни сердаре, 3008    И поведе кућу Вукотића 3009    И остале неке издајнике, 3010    Западоше украј Зете ладне, 3011    И велики спомен учинише, 3012    На пашину војску ударише, 3013    Стотину их глава посјекоше, 3014    Дв’је стотине живе пофаташе, 3015    А триста се у Зету утопи; 3016    Доведоше робје на Ждребаник, 3017    И с тијем су главе откупили. 3018    Ту нађоше књаза свијетлога, 3019    И нађоше Ђура џенерала 3020    И његова Лужан-капетана, 3021    И нађоше Пера и Ђорђију 3022    И осталу браћу Петровића, 3023    Сву господу мале Горе Црне; 3024    У то руски џенерале дође, 3025    Сва господа на једно се стаде, 3026    Сваки прича од боја жестока, 3027    Па се момци Црногорски фале, 3028    Колико је који сјеко главе, 3029    Већ доводе коње седленике, 3030    И доносе турска копља бојна, 3031    Копља бојна и те остре ћорде, 3032    И доносе турске чадорове, 3033    Довукују цареве лубарде, 3034    Веселе се срца у јунаках. 3035    То је српска и слава и дика 3036    И пофала српскога народа, 3037    Како силна цара предобише. 3038    Ова пјесма свима Србињима 3039    На весеље и на радост била, 3040    То је наша пофала и дика.